U Partizanu živi svoj san, a zacrtan cilj je dupla kruna

Fudbaler Partizana Nemanja Trifunović jedan je od mnogobrojnih mladih momaka na koje se klub oslonio u minulom i aktuelnom periodu.

Momak ih Čačka je uspeo da uhvati kontinuitet ove sezone i upiše 18 nastupa za prvi tim. Još uvek je bez pogotka, ali ima tri asistencije što mu je vrlo značajno za samopouzdanje. 

U razgovoru za klupsku televiziju, Trifunović je pričao o svom odnosu prema dresu i ciljevima.

Koji su najlepši momenti koje si imao do sada u Partizanu? U prvom timu.

"Definitivno, utakmice u Evropi sada, kvalifikacije. Jedan jako lep period za mene, neko novo iskustvo. I jako sam bio srećan što je stadion bio pun posle toliko godina i što je toliko ljudi verovalo u nas. I, stvarno, to mi je jedan prelep period".

Sigurno da je bilo i nekih teških momenata od kad si u klubu. Koji su to bili?

"Od kad sam ušao u prvi tim. Mislim, bilo je stvarno lepo, ali nisam imao toliko veliku minutažu, nisam ni zasluživao, jer sam tek došao. To je bilo malo teško, taj prelazak iz omladinskog u seniorski fudbal. Posle toga, kad sam se malo adaptirao, krenule su i povrede. Mučio sam se sa povredama godinu i po dana, stalno sam imao na svakih 2-3 meseca neku povredu, i nisam nikako mogao da uhvatim kontinuitet ni treninga, ni utakmica. I to je bilo jako teško za mene, jer taman mislim, došlo je to što treba da dođe, ali tad se nešto desi, ja se povredim i nisam imao toliko samopouzdanja".

Najveća podrška?

"Najviše porodica, cela porodica, devojka, a u klubu, stvarno svi saigrači... Tada mi je Taki bio cimer, pričao mi je da treniram, da sam mlad, da će sve doći na svoje. Svi treneri su mi pričali, i to dosta znači, saigrači, naravno".

Utiču li komentari po mrežama?

"Pa utiče, stvarno. Ja sam tek počeo, to sam čitao, i dosta utiče. Ali opet, naravno, treba razumeti te navijače koji to pišu, jer to je... oni najviše vole da mi pobeđujemo i da Partizan bude šampion. I onda, kako se zove, ja njih naravno razumem, ali mi je, mislim, uticalo dosta na mene, samopouzdanje i sve to. Ali sada, mislim, kada sam porastao i sazreo, nemam društvene mreže, pa ih ni ne čitam. Mi slušamo što nam trener govori, i to su naši zadaci. Sada, za ostale saigrače i njihove mreže, ne znam".

Nedavno je potpisao i novi ugovor do 2028. godine, pa je otkrio koliko mu znači

"Pa znači. Mislim, znam da mi ljudi iz kluba veruju, i to mi jako, jako dosta znači, jer mi je ugovor isticao na leto, i kada sam produžio sada, sada mogu lakše da dišem".

A kakva je atmosfera sada u svlačionici? Partizan se vratio na pobednički kolosek.

"Atmosfera je dobra. I kada smo gubili, opet mi smo bili zajedno. Odnosno, to mora da se proživi, da bismo mi odrasli, da bismo se razvijali. Svi smo bili zajedno u tome, i kada gubimo, i kada pobeđujemo. Stalno mislim da je, naravno, lepše što dobijamo, i vratili smo se prvi na tabeli. Tako da je atmosfera odlična".

Ko bi mogao da se istakne kao lider u svlačionici?

"Pa, nekako su svi lideri. Jednostavno, svi se gledamo ravnopravno, i svako od nas je zadužen za sve to. I to je neko moje lično mišljenje".

Podrška navijača?

"Pa utiče, dobijamo samopouzdanje, dobijamo motivaciju za igru. Uvek su tu ti motivacioni... da predstave za koji klub mi igramo. I nekad, ako se desi da mi nismo toga svesni, to nas osvesti i dobijamo dodatnu motivaciju da pobedimo utakmicu".

Da li razmišlja o budućnosti?

"A, ne razmišljam o budućnosti, iskreno. Idem dan za danom i... Kako Bog kaže".

Titula sa Partizanom i Kup jednog dana?

"To je cilj, dupla kruna".

Evropa?

"Malo je falilo ove godine, ali verujem da će sledeće biti drugačije".

Može li za sebe da kaže da u ovom momentu živi svoj san?

"Mogu, naravno. Opet, pre te Evrope i svega toga... jer opet, bio sam dosta puta povređen. Iskreno, nisam verovao da ću nekada zaigrati od starta, da ću igrati te velike utakmice, jer svaki put kada nešto krene kako treba, nešto se desi. Iskreno, nisam se nadao, ali hvala Bogu, desilo se što se desilo. Jako sam srećan", rekao je Trifunović.