Veče za pamćenje - 6. mart 2024. vratio sve Vojvodinaše u proleće 1914. godine

Fudbalski klub Vojvodina obeležio je sinoć na velikoj sceni Srpskog narodnog pozorišta „Jovan Đorđević“ jubilarni 110. rođendan, a tim povodom održana je Svečana akademija u čast „stare dame“.

Red smeha, red ponosa, red suza, pa opet ispočetka, tako bi se možda najbolje opisala atmosfera u kojoj se svaki vojvodinaš osetio posebnim, kao da je deo publike postao i delić važne istorije koja je sinoć ispisana u sat vremena programa za pamćenje.

Akademiji su, uz predstavnike FK Vojvodina i SD Vojvodina na čelu sa Dragoljubom Zbiljićem, prisustvovali i gradonačelnik Grada Novog Sada Milan Đurić, ministar sporta Zoran Gajić, članovi Sekcije veterana „stare dame“, Vošini dragi sportski prijatelji iz ostalih srpskog klubova.

Prisutnima se najpre obratio predsednik FK Vojvodina Dragoljub Zbiljić.

"Krenulo je sve od jedne mladalačke ljubavi, kada se jedan od osnivača, zaljubio u Kovilju. Odigrala je Vojvodina i pobedila domaću ekipu s 5:0, pretpostavljam da je Jova Ljubojević tada dobio naklonost devojke, a od tada do danas naš klub vode strast, emocija i ljubav. Baš kao i čvrsta vera i samopouzdanje. Siguran sam da iz godine u godinu rastemo i idemo ka još većim ciljevima i rezultatima. Svakog 6. marta se okupljamo, kako bismo se poklonili ranijim generacijama i da im poručimo da učimo iz njihovih pobeda i grešaka. Učimo iz vlastitih grešaka, nažalost, ali Vojvodina nastavlja da ide ka najvišim dometima, znamo šta radimo i idemo dalje svi kao jedan. Živela Vojvodina, srećan nam rođendan!", poručio je predsednik „stare dame“. 

A ovim jednočinkom počela je Svečana akademija u čast Vošinog jubilarnog 110. rođendana, 

"Kada se odigralo ovo što ste upravo videli, ja sam imao nepunih 16 godina. I nisam mogao znati da će uskoro početi Prvi svetski rat, a ni da naslutim kroz kakve će nevolje i nesreće proći naš narod u 20. veku. Nisam mogao ni da pomislim da ću baš ja biti predsednik tog fudbalskog kluba koji smo osnovali tog martovskog popodneva, a kamoli da će jednog dana moja bista stajati ispred stadiona „Karađorđe“. Ali ono što sam sigurno znao, toga dana u Štrikerskoj radionici čika Save Šijakova, ono u šta sam bio čvrsto uveren, da će taj 6. mart 1914. biti zauvek u našim srcima, a to je najvažnije, da nam je srce na mestu.

"Kosta, ali kako će nam se zvati klub?"

"Klub će nam se zvati – Fudbalski klub Vojvodina!"

"To! Kao nekadašnje Srpsko vojvodstvo i tamiški Banat!" 

Ovom jednočinkom obeležen je početak Svečane akademije u čast 110. rođendana naše „stare dame“. Tog martovskog popodneva čiju toplinu je sinoć osetio svako kome je plava zvezda u srcu, novosadski gimnazijalci nisu ni znali da stvaraju nešto što će se vek i deceniju kasnije toliko ponosno slaviti. Radenko Radić, Gojko Ružić, Vladimir Milićev, Dušan M. Hinić, Kosta Hadži, Ranko Tošić, Đorđe Živanov, Đorđe Šijakov, Banko Gospođinski i Kamenko Ćirić bili su ti dečaci čiji je duh na velikoj sceni „Jovan Đorđević“ oživeo i autentično nas vratio u taj 6. mart 1914. godine. Kada je sve počelo.

Osim Dragoljuba Zbiljića, prisutnima su se kasnije obratili gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić, predsednik Sekcije veterana Vojvodine Vasa Pušibrk i ministar sporta Zoran Gajić. 

Sve u svemu, bilo je ovo jedno veče za pamćenje, koje je sve vojvodinaše vratilo baš u taj šesti mart, 1914. godine, kada je sve počelo.