Voša u akciji, može li "Karađorđe" opet da okupi 10.000 navijača u meču sezone?

Fudbaleri Vojvodine probudili su se iz jesenje i zimske letargije i ovog proleća ostvaruju rezultate u skladu sa svojim renomeom. 

Voša je strahovala za plasman u plej-of u finišu regularnog dela, a sada je pobeda deli od overe plasmana u Evropu, a takođe igra i novo finale Kupa Srbije, opet protiv Crvene zvezde.

Ipak, utakmicu koja prethodi finalu, sa Radničkim 1923 u subotu, Novosađani su označili kao - meč sezone. Razlog je taj što bi Voša u slučaju pobede gotovo sigurno obezbedila mesto u top 4, pod uslovom da Novi Pazar ne pobedi Crvenu zvezdu. 

U skladu sa tim, Vojvodina želi da okupi što veći broj navijača, čak i do 10.000, i "stara dama" je danas opet pozvala svoje navijače da u subotu popune tribine "Karađorđa".

"Momenat je. Da se iskaže ljubav prema klubu. Na delu. Reči neka ostanu za stadion. Da se njima pruži podrška momcima koji su to zaslužili.

Vojvodina se nalazi na putu povratka tamo gde joj je i mesto – prvo kvalifikacije, a potom i grupna faza nekog od evrokupova. Utakmica sezone, poslednji ovosezonski meč na domaćem terenu i duel koji nosi kartu za toliko željenu Evropu: Vojvodina – Radnički 1923, subota, 18.30, “Karađorđe”.

Godine davne, period između 1950. i 1963. Svaki drugi ponedeljak. Red ispred stadiona. Zašto? Kupuje se ulaznica za meč na domaćem terenu koji je na programu za vikend? Pet-šest dana ranije? Da. I tako duže od decenije. Zašto? Zato što je Novi Sad voleo i voli Vojvodinu. Tačnije, ne samo Novi Sad.

Ljudi iz svih mesta i gradova upućivali su se put “srpske Atine”, prvo da kupe dragoceno parče hartije, a onda za vikend da uživaju u magiji crveno-belih fudbalera.

Deceniju i po kasnije. Svetski fenomen. Ljudi sa držača za reflektore gledaju meč. Fizički, nije bilo drugih pozicija da se prati pobeda Vojvodine nad Seltikom u okviru četvrtfinala Kupa evropskih šampiona. Hroničari tog vremena kazuju: 33.000 ljudi na tribinama. Minimum. Naredne godine i decenije – 25.000 do 30.000 na svakom derbiju protiv najvećih rivala. Impresivno", poručuje Vojvodina.

Ali, i novija istorija pamti pun "Karađorđe", u finalu Intertoto kupa protiv Verdera, kao i čuveni revanš sa Sampdorijom, pre 10 godina, posle istorijske pobede od 0:4 u Torinu. 

"Novije doba pamti dolazak Vedera u Novi Sad u finalu Intertoto kupa. Slobodno mesto na „Karađorđu“? Teško je pronaći. Između 17.000 i 20.000 navijača bodrilo je svoju Vošu. Pre tačno deset godina Sampdorija je gostovala Voši pre više od 12.000 navijača…

Da, ovo je sve bilo. I da, ovo će se sve ponoviti. Ogromni koraci su već urađeni, finasijski potpuno stabilan klub, zdrava omladinska škola, savršeno jasan plan za budućnost, igrači koji osećaju dres, navijače, slavnu istoriju i veličinu kluba. Bitan korak na putu do povratka Voše tamo gde joj je i mesto na programu je predstojeće subotnje večeri.

Zašto Vojvodina zaslužuje, za početak, 10.000 ljudi na tribinama u subotu? Odgovor može da se dobije iz dobro poznatog stiha, zato što je… „Vojvodina jedna jedina…“", zaključak je na sajtu kluba.

Da li Novosađani mogu da pokažu opet svoju ljubav i privrženost sada kad je najvažnije, i kada ih pobede nad Radničkim i Crvenom zvezdom u finalu Kupa dele od najbolje sezone u modernoj istoriji?