Vošina trostruka potera za trećom srećom!

Predstojeće finale Kupa Srbije u znaku je broja tri za novosadsku “staru damu” – Voša juri svoj treći trofej, u trećem uzastopnom finalu protiv Crvene zvezde, a za to mora treći put da pobedi najvećeg rivala u tekućoj sezoni.

Voša je u Super ligi Srbije ove sezone pobedila Crvenu zvezdu dvaput u razmaku od samo 38 dana, prvo na svom “Karađorđu”, 30. oktobra, rezultatom 3:2, golom Milana Kolarevića u nadoknadi, da bi potom 7. Decembra jedini pogodak na stadionu “Rajko Mitić” postigao – Njegoš Petrović.

Crvena zvezda i Vojvodina sastaće se u trećem uzastopnom finalu Kupa Srbije, a ujedno, ovo će biti deveto za "staru damu". Ako se pogleda celokupna istorija, Voša je pre osamostaljenja države, samo u dva navrata stizala do finala nacionalnog kupa, 1951. i 1997. godine. U prvom velikom finalu, Dinamo Zagreb je u dva meča pobedio Vojvodinu sa po 2:0, a u finalu Kupa Jugoslavije 1997. bolja je bila Crvena zvezda, takođe u dvomeču (0:0, 1:0).

Od osamostaljenja države, u Kupu Srbije, Vojvodina u dosadašnjih osam finala, "stara dama" je dvaput uspela da podigne pehar 2014. i 2020. godine, dok je šest izgubila. Čak u četiri navrata Voša je u finalu gubila od Crvene zvezde, te po jednom od Partizana i Jagodine.

Od osamostaljenja države, Voša je svoje prvo finale igrala u sezoni 2006/07, a na stadionu Partizana Crvena zvezda je slavila rezultatom 2:0, golovima Ognjena Koromana i Dušana Đokića. Tri godine kasnije, 5. maja 2010. Crvena zvezda je takođe bila bolja, na istoj adresi u Humskoj, rezultatom 3:0, a strelci su bili Aleksandar Jevtić, Edu Kadu i Miloš Trifunović.

I u sezoni 2010/11, Voša je opet stigla fo finala, u onom čuvenom koje je završeno skandalom. Partizan je na terenu slavio 2:1, ali su igrači Vojvodine napustili teren, te je na kraju meč registrovan službenim rezultatom 3:0.

Voša nije uspela da osvoji pehar ni u svom četvrtom finalu, a jedan od najbolnijih poraza nanela je Jagodina. Tog 8. maja 2013, takođe u Humskoj, jedini gol na meču postigao je Đurić za istorijski trofej Jagodine.

Što nije uspela tada, Voša jeste godinu dana kasnije. Na stadionu Partizana, 7. maja 2014. godine, tek što je neposredno pre toga proslavila 100. rođendan, Voša je u velikom finalu pobedila Jagodinu rezultatom 2:0. Strelci za Vošu bili su Enver Alivodić i Srđan Babić.

Startnih 11 koji su zaigrali u velikom finalu protiv Jagodine, činili su: Srđan Žakula, Nino Pekarić, Darko Puškarić, Srđan Babić, Sergej Milinković-Savić, Lazar Veselinović, Mirko Ivanić, Marko Živković, Enver Alivodić, Marko Poletanović i Nemanja Radoja, a trener ekipe bio je Branko Babić.

Sezona 2019/20 pod palicom Nenada Lalatovića, bila je jedna od najuspešnijih u istoriji kluba, s obzirom na to da je Vojvodina te sezone osvojila svoj drugi pehar pobednika Kupa Srbije. U prvenstvu, Vojvodina je takmičenje završila kao treća na tabeli, sa samo dva boda manje od drugoplasiranog Partizana.

U finalu, Vojvodina se sastala sa Partizanom. Za mesto odigravanja finala, FSS je izabrao stadion "Čair" u Nišu i to svega osam dana pred utakmicu. Fudbalski klub Vojvodina je prethodno predlagao da domaćinstvo bude određeno žrebom ili da finale bude odigrano u nekom od gradova koji su relativno blizu Novom Sadu, poput Subotice ili Šapca. Međutim, s obzirom na to da FK Partizan nije pristao ni na jednu od ovih opcija, FSS je odlučio da finale bude igrano u Nišu. S obzirom na daljinu puta i činjenicu da se finale igralo radnim danom, navijači Vojvodine su odlučili da ne prisustvuju ovom meču, ali su umesto toga zajedno gledali utakmicu na velikom LED ekranu na stadionu "Karađorđe".

U samom finalu, Vojvodina je povela 2:0 golovima Miljana Vukadinovića u 31. i Petra Bojića u 55, ali je Partizan izjednačio preko Filipa Stevanovića u 80. i Strahinje Pavlovića u 96. minutu, pa je meč otišao u produžetke. S obzirom na to da ni nakon dodatnih 30 minuta nije bilo pobednika, pristupilo se izvođenju penala, pri čemu je uspešnija bila Vojvodina, za koju su golove postigli Aranđel Stojković, Miodrag Gemović, Mladen Devetak i Stefan Đorđević. Sa druge strane, precizni iz penala za Partizan bili su samo Bibras Natho i Filip Stevanović, dok jedanaesterce nisu realizovali Uroš Vitas i Saša Zdjelar.

Startnu postavu Vojvodine u finalu protiv Partizana činili su: Emil Rockov, Nikola Andrić, Slavko Bralić, Siniša Saničanin, Stefan Đorđević, Nikola Drinčić, Aranđel Stojković, Miljan Vukadinović, Petar Bojić, Nemanja Čović i Momčilo Mrkaić, a šef stručnog štaba bio je Nenad Lalatović.

Dan nakon finala, igrači i članovi stručnog štaba imali su sjajan doček na stadionu "Karađorđe", gde je oko 2.500 navijača došlo da ih pozdravi zbog fenomenalnog uspeha koji su ostvarili.

Nakon toga, usledila su još dva poraza od Crvene zvezde u finalima, 2024. u Loznici i 2025. u Zaječaru. Oba su odigrana istog datuma, 21. maja, a u prvom, Zvezda je slavila golovima Mirka Ivanića i Uroša Spajića, dok je jedini pogodak za Vošu postigao Aleksa Vukanović.

U poslednjem finalu, prošle godine, Zvezda je slavila 3:0, strelci su bili Bruno Duarte, Felisio Milson i Aleksandar Katai.

U prevodu, Voša traži svoju treću sreću, u trećem uzastopnom finalu protiv Crvene zvezde i za svoj treći trofej u Kupu Srbije.

Voša je do finala ove godine stigla tesnim pobedama nad OFK Vršcom, golom Damjana Đokanovića u nadoknadi vremena za 2:1. Prethodno je vođstvo Vojvodini doneo Milutin Vidosavljević. U četvrtfinalu Voša je nakon boljeg izvođenja penala pobedila Trajal. Posle regularnih 90 minuta bilo je 1:1, opet je gol dao Milutin Vidosavljević, ali je heroj bio Matija Gočmanac koji je odbranio sva četiri penala u penal seriji.

I za kraj, u borbi za veliko finale, 29. aprila Vojvodina je na stadionu "Rajko Mitić" pobedila Grafičar rezultatom 2:1. Strelci za Novosađane bili su Aleksa Vukanović i Petar Sukačev.

Usput, Voša je pre finala prestigla Partizan na drugom mestu na tabeli i ukoliko osvoji i trofej Kupa, biće ovo jedna od najuspešnijih sezona u istoriji kluba.