Zvezda i Milan u pesmi ''Šta bi bilo...''

Jesen je 1988. godine, a ovaj uvod zvuči kao početna strofa neke od pesama Miroslava Ilića ili Predraga Živkovića Tozovca. Makar u mojoj glavi. Doduše, takva vrsta melodije narodne muzike, setna, romantična, često i tragična, podseća na ono što se dešavalo u Beogradu pomenute godine. Crvena zvezda je 9. novembra ugostila slavni italijanski Milan. Evropski gigant došao je na ''Marakanu'' predvođen, kako bi to današnje generacije rekle ''ultimejt timom''. Marko van Basten, Rud Gulit, Frenk Rajkard, Franko Barezi, Paolo Maldini, Alesandro Kostakurta, Karlo Anćeloti, Roberto Donadoni i mnogi drugi nosili su crveno-crnu opremu. Na klupi je bio Arigo Saki, a najbolji igrač ''rosonera'' Rud Gulit zbog povrede nije bio u protokolu.

Crvena zvezda je takođe imala impozantan sastav, legenda do legende, počevši od Stevana Stojanovića na golu, do Ilije Nadojskog, Roberta Prosinečkog, Dejana Savićevića, Dragana Stojkovića... Nakon ne previše zanimljivog prvog poluvremena duela na najvećem srpskom stadionu dobijamo priču koja ostaje zauvek zabeležena u anale srpskog, pa i evropskog fudbala.

Po povratku na teren iz čuvenog tunela, igrače dva tima sačekala je gusta magla zbog koje se, prema mnogim svedocima, nije mogao videti prst ispred oka.

''Da vidimo može li se išta razaznati u ovom oblaka...Iiiii... 1:0 za Crvenu zvezdu, ali ko je dao taj gol?!“, bile su reči čuvenog komentarora Milojka Pantića kada je čuo zaglušujuću buku na ''Marakani'' koja se širila od onih koji su bili svedoci ulaska lopte u mrežu.

U 50. minutu, Dejan Savićević pogađa mrežu Milana, a samo 14 minuta kasnije, arbitar Diter Paoli iz Nemačke odlučuje da prekine utakmicu zbog magle koja je postajala još gušća.

''Kad se igralo po magli bio sam na tribinama. Sećam se da niko nije video gol koji je Zvezda dala. Ta magla je bila tako čudna... Izgledalo je kao da se nekakav džinovski tepih spušta na stadion. Kao da je neko to uredio'', pričao je Rud Gulit.

Odmah sutradan odigran je novi meč, što je izazvalo brojne kontroverze. Prvo, zbog čega se igrala nova utakmica. Drugo, nastupao je Rud Gulit koji nije bio u protokolu za meč iz prethodnog dana. Nakon pogodaka Marka van Bastena i Dragana Stojkovića između 35. i 39. minuta, pristupilo se penalima gde je Milan bio mnogo sigurniji. Dejan Savićević koji je kasnije pojačao upravo klub iz grada mode promašio je penal zajedno sa sadašnjim sportskim direktorom Zvezde Mitrom Mrkelom i tako se priča crveno-belih u Kupu šampiona za sezonu 1988/89 okončala u šesnaestini finala. Šta bi bilo da se prvi meč nije prekinuo nikada nećemo saznati, ali on će ostati zabeležen zauvek, na ovaj ili onaj način.

''Sećam da su mi doktori rekli kako zbog povrede neću moći da igram više od 40 minuta. Pred meč sam izašao na travu i video sve te navijači. Urlali su. Ali hteo sam da osetim tu njiovu emociju. Dali su mi snagu. Negde pred kraj prvog dela utakmice Donadoni se sudario sa protivničkim igračem i pao. Progutao je jezik, umirao je... Svi su bili uplašeni. Bilo je baš ozbiljno. Spasao ga je Zvezdin doktor. Posle su ga prevezli u bolnicu. Tokom pauze između poluvremena bili smo potreseni. Imali smo taj gol koji smo postigli, lopta je bila u golu, ali sudija nije video... Onda se dogodio ključni trenutak: u pauzi smo čuli spikera kako nešto govori i pominje Donadonijevo ime. Ceo stadion je zviždao. Onda su nam preveli. Spiker je govorio da je Roberto dobro, da je van životne opasnosti. A oni zvižde! To nas je razljutilo. Bili smo rešeni da pobedimo. Da, igrali smo protiv veoma snažnog tima, ali to je bila utakmica naši života. I pobedili smo nakon penala'', seća se Gulit tog čuvenog meča.

I dok je moć Milana uvek bila velika, Crvena zvezda je od 1991. godine i titule prvaka Evrope, kada su na tronu nasledili upravo ''rosonere'', imala postepeni pad u međunarodnim okvirima. Nekako i očekivano jer je došlo do raspada čuvene generacije, ali i bivše nam države, te više nije bilo moguće obezbeđivati stabilnost.

Ali, 2006. dolazi do novog susreta dveju ekipa. Ovog puta u trećem kolu kvalifikacija za Ligu šampiona gde je opet stigla moćna generacija Milana koja je u istoj sezoni, baš kao i one 1988/89, posle prepreke u vidu Crvene zvezde, došla do evropske krune. Posle prve utakmice na ''San Siru'' kada je Milan trijumfovao minimalnim rezultatom, još jednom je na ''Marakanu'' istrčao tim prepun asova u vidu Klarensa Sejdorda, Dide, Andree Pirla, Filipa Inzagija, Kafua, Kake... Plejada briljantnih fudbalskih umova.

Inzagi je i na ''Marakani'' pogodio i ubio svaku nadu srpskog velikana kojem je u tom trenutku bilo neophodno da postigne tri gola za prolaz dalje. Nemoguća misija... Na kraju, 1:2, ukupno 1:3.

Kuriozitetno, te godine je Milan bio optužen za nameštanje utakmica, pa su posrnuli na tabeli i UEFA im je jedva dopustila da se takmiče, ali kroz kvalifikacije. Tim je bio rasut: poneki su bili na plažama, neki na drugim odmaralištima. Skupili su se nekoliko dana pred susret sa Zvezdom i izašli na kraj sa ekipom Dušana Bajevića.

Čekalo se 15 godina na novi susret ovih timova i to kada su oba bila u jeku ponovnog etabliranja među odabranim društvom. Bilo je to u prvoj rundi nokaut faze Lige Evrope, sve dok je svet i dalje bio u strahu od virusa korone, pa su tribine bile puste. Nažalost, jer opet može da se postavi čuveno pitanje: ''Šta bi bilo kad bi bilo?''. Da je Crvena zvezda imala podršku svojih navijača, možda u Beogradu ne bi bilo tih 2:2 protiv neuverljivih Milaneza.

Zvezda je igrala odličan meč. Izabranici Dejana Stankovića su bili čvrsti, sa jasnom željom i brojim testovima kojima je bio podvrgnut Điđo Donaruma na golu Milana. Nažalost, dva poklon gola Raše Pankova i rezultat koji nije bio najpravedniji. Milan Pavkov je još jednom bio heroj Zvezde održavši nadu da na ''San Siru'' Zvezda može do čudesne pobede. Nažalost, tamo je bilo 1:1, a pamtiće se onaj epski promašaj Marka Gobeljića. Fotografija koja je urezana u memoriju svakog navijača Zvezde. Prilika kakva se pruža jednom, a možda i nijednom u karijeri. Zvezda je ostala bez nastavka takmičenja, a opet ćemo mi do onoga: ''Šta bi bilo kad bi bilo?''...

Ova dva kluba vezana su legendom u vidu Dejana Savićevića koji je i sa jednima i sa drugima uspeo da se popne na krov Starog kontinenta. Pred meč ovih klubova koji je na programu u sredu, Savićević je istakao da je njegovo srce crveno-crno. Nadalje, u Zvezdi trenutno nastupa bivši vezista Milana Rade Krunić, a dresove oba kluba nosili su još Luka Jović i Marko Lazetić...

Iz Milana: Nemanja Janošev