Zvezda je igrala nadirektniji fudbal u Ligi šampiona, ali to ništa ne znači

Fudbaleri Crvene zvezde završili su sinoć učešće u inovativnoj sezoni Lige šampiona i to kao 29. tim prve faze.

Četa Vladana Milojevića mora da se zadovolji sa šest osvojenih bodova iako su i sami imali za cilj da ta brojka bude veća. Ostvarene su pobede protiv Štutgarta i Jang bojsa, a poraze su im naneli: Benfika, Inter, Barselona, Milan i PSV. 

Imali su crveno-beli svoje šanse protiv Benfike i Milana, pa i protiv ekipe iz Ajndhovena, ali i najmanji propusti u takmičenju poput Lige šampiona koštaju, kamoli oni koje su pravili momci iz Ljutice Bogdana. U to se ubrajaju individualne greške nakon kojih su dolazili golovi, te promašene velike prilike.

Ako je za utehu, Crvena zvezda je igrala najdirektniji fudbal u prvoj fazi Lige šampiona zajedno sa zagrebačkim Dinamom i Slovanom iz Bratislave. Ta vrsta taktike nije pomogla nijednoj ekipi budući da su sva tri tima ostala "ispod crte", ali definitivno nije bilo dosadno na njihovim mečevima. 

Barem tako tvrdi čuvena agencija za sportsku analitiku "Opta" čiji dijagram kazuje da je brzina Crvene zvezde bila nešto iznad 2.0 metra po sekundi direktnosti. 

Direktna brzina predstavlja mernu jedinicu koja proračunava koliko brzo timovi napreduju u otvorenoj igri. Zvezda je to radila najbrže u Ligi šampiona.

Ali, to ne znači da je takva taktika pogodna za uspehe. Naprotiv, recimo, ekipe poput Mančester sitija ili Bajer Leverkuzena igraju sporijim tempom budući da se fokusiraju na posed i to je njihov stil igre pod Pepom Gvardiolom, odnosno Ćabijem Alonsom u svakom takmičenju.

Brz prenos lopte u fazu napada nije uvek smislen i neretko ostavlja dosta prostora za protivničke kontre, te je balans nešto što je najčešće davalo rezultate.