Zvezda kao hrčak u točku - Od 0:4 na „JNA“ do 4:0 na „Meaci“

Izgubiš duel, napraviš faul, „slobodnjak“ i 1:0. Uspostaviš ravnotežu na terenu, budeš ravnopravan prvaku Italije na njegovom stadionu sat vremena, oklevaš sa pasom i gubiš 2:0. Loše primiš loptu, eto ga „treći“, neoprezno startuješ, penal – 4:0. Greške se u Ligi šampiona ne praštaju, a Crvena zvezda nikako da ih ispravi ili jednostavno ne može. Razlog, verovatno i najveći – Super liga Srbije i apsolutna dominacija u njoj.

Sedam sezona uzastopno, evo i osmu, crveno-beli se „šetaju“ kroz domaće terene, postavljaju rekorde i igraju utakmice koje uglavnom liče na „dane mrmota“. Dominantna Zvezda ima loptu u svom posedu, rival „parkira autobus“ ispred svog gola i čeka kada će primiti gol, bude zadovoljan, ako se sa utakmice ne vrati sa „punom mrežom“ i tako u nedogled.

Do skoro je barem „večiti derbi“ bio težak za tim Vladan Milojevića, umeo je Partizan da „zagorča život“ komšijama, na prošlom igranom na „JNA“ delovao kao prosečan superligaš i molio Boga da stane „teror“ limitiranog Šerifa Endiajea, koji je ušao u istoriju het-trikom, a Zvezdinih 4:0 postala najubedljivija gostujuća pobeda crveno-belih u istoriji derbija.

Iz tog rasploženja i osećaja moći, došli su crveno-beli na „Meacu“, a tamo su oni za Inter postali Partizan. Često sa svim igračima na svojoj polovini, sa odsečenim Šerifom i previše kontakata sa lotpom, koje u Super ligi ne donose štetu, ali navika je čudo, a verovatno bi „spas“ bio u sudiji, koji bi u domaćoj ligi, na primer,  svirao faul nad Krunićem, a u Ligi šampiona ne bi, jer Inter postaje taj koji ima zaštitu na koju je Zvezda navikla u domaćim okvirima, i to je sve normalno, jer su uloge obrunte.

E sada, kad 37 puta u sezoni igrate na jedan način, a onda morate da se prebacite na nešto potpuno drugo, jer kvalitet da igrate isto nemate, jasno je da to postane „nemoguća misija“. Sve ono što u Super ligi prolazi protiv Intera ne može, vreme za reakciju postane drastično manje, a kada pogrešite povratka nema.

I tu Zvezda ne može ništa, ona trči kao hrčak u svom točku, a dominacija srpskim fudbalom postaje joj evropski usud koga sama ne može da se izbavi. Moraće da se nada da „ozdave“ rivali, jer će ovako i ona biti „bolešljiva“ u Evropi. Zato su i zvezdaši podjednako bili srećni i tužni posle lakih 0:4 na „JNA“, jer to znači da napretka neće biti.