Nemačka - Dugo bez evropske titule

Nemačka je jedna od najuspešnijih fudbalskih nacija na svetu, dominirala je u prošlom veku na šampionatima Evrope. Nije ni igrala do 1972. u prvom pokušaju u Belgiji su osvojili titulu, da bi dve godine kasnije kompletirali i krune, postali prvaci sveta. I u Italiji 1980. su takođe slavili, kao i u Engleskoj 1996. zlatnim golom protiv Čeha. Uz to u Beogradu i Švedskoj su bili vicešampioni i praktično jedini neuspeh doživeli su 1984. u Francuskoj, kada su ostali u grupi. Ali, posle dva neuspeha početkom veka, usledio je Das Reboot, tačnije nova era, krenuli su iz početka, igrali su finale i izgubili od Španije u Beču, a na poslednja dva šampionata su zaustavljeni u polufinalu. Pre devet godina šokirao ih je Mario Baloteli, a na prošlom prvenstvu Antoan Grizman, tada su na završni turnir došli kao prvaci sveta. Dakle, tri titule prvaka Starog Kontinenta, toliko imaju i Španci koji su mnogo uspešniji u ovom veku.

Put ka prvenstvu

Nemačka ne greši u grupi, nije bilo lako za prvo mesto, dobili su Holanđane u gostima, izgubili kod kuće, ali su protiv ostalih protivnika, Severne Irske, Belorusije i Estonije bili perfektni. Obično je tako, Nemačka ne igra ispod svojih standarda, bez mnogo muka su izvršili smenu generacija i mada ne blistaju u poslednje vreme na velikim takmičenjima, na njih morate da računate. Ovo je nova ekipa, ostao je Nojer, Gundogan, ali je Jogi Lev prvo odbacionekoliko starijih igrača što je naišlo na dosta negativnih komentara. Na kraju se pokajao pa će Miler i ostali ponovo biti u timu. Ridiger je novi vođa odbrane, svi su u najboljim godinama, tu su Kimik, Sane, Gorecka, u napadu Gnabri, kao i Timo Verner, imaju i Haverca, Nojhausa takozvani novi talas. Preživeo je i Emre Džan koji se vratio u domovinu, novo lice je sjajni bek Atalante Robin Gosens. Sve u svemu, dobar tim, možda ne za krunu, ali kada su Nemci u pitanju bilo bi glupo reći da nisu u krugu favorita.

Selektor

Jogi Lev je dugo na klupi, 15 godina, on će napustiti klupu nakon šampionata, zameniće ga nekadašnji pomoćnik Hansi Flik koji je sa Bajernom osvojio sve prošle godine. Lev je bio prosečan igrač, sredinom devedesetih je dobio šansu u Štutgartu, igrao finale KPK, zatim je posle nekih neuspešnih odiseja van Bundeslige bio uz Klinsmana kao pomoćnik. Nakon Mundijala u Nemačkoj je preuzeo "Pancere", osvojio je svetsku krunu u Brazilu, igrao jedno finale EP, i to u prvom pokušaju pre 13 godina.

Kapiten

Manuel Nojer je simbol Nemačke i Bajerna, naslednik velikog Olivera Kana koga je i nadmašio kada su titule u pitanju. Nekadašnji golman Šalkea koji je u Bajernu deceniju je od 2009. u reprezentaciji, povrede su ga sprečile da zabeleži više od stotinak nastupa. Ipak, postao je legenda, golman-centralni bek, poznat po tome što je uglavnom van svog kaznenog prostora kada ekipa napada. Posle tragedije Roberta Enkea postao je drugi golman Elfa, onda se Adler povredio, pa je već 2010. Nojer postao i do danas ostao prvi golman Nemačke. Srušio je i rekord Sepa Majera po broju mečeva u kojima je ostao nesavladan na golu svoje zemlje. 

Sastav

Golmani: Bernd Leno (Arsenal), Manuel Nojer (Bajern), Kevin Trap (Ajntraht Frankfurt).

Odbrana: Matijas Ginter (Borusija Menhengladbah), Robin Gosens (Atalanta), Kristijan Ginter (Frajburg), Marsel Halstenberg (Lajpcig), Mats Humels (Borusjia Dortmund), Lukas Klostermann (Lajpcig), Robin Koh (Lids), Antonio Ridiger (Čelsi), Niklas Zile (Bajern)

Vezni red: Emre Džan (Borusija Dortmund), Leon Gorecka (Bajern), Ilkaj Gundogan (Mančester Siti), Jonas Hofman (Borusija Menhengladbah), Jozua Kimih (Bajern), Toni Kros (Real Madrid), Florijan Nojhaus (Borusija Menhegladbah)

Napad: Serž Gnabri (Bajern), Kai Haverc (Čelsi), Tomas Miler (Bajern), Džamal Musijala (Bajern), Leroj Sane (Bajern), Kevin Foland (Monako), Timo Verner (Čelsi).