Gerete, moramo da priznamo, bolje se razumeš u fudbal od svih nas!

Dati ovo priznanje selektoru koji je po drugi put uzastopno odveo svoju reprezentaciju do finala Evropskog prvenstva deluje potpuno iluzorno, ali koliko je kritika upućeno Geretu Sautgejtu od strane svih fudbalskih stručnjaka i "stručnjaka" u ovih mesec dana iz svih krajeva sveta jedino je ispravno i ljudski.

Od prvog dana Evropskog prvenstva u Nemačkoj Sautgejt je predstavljan kao najslabija karika Engleza,koji bi se verovatno bez njega prošetali do finala EURO-a, a evo ih i tamo sa njim . Dobro, nije bila šetnja, već planinarenje, ali kao da je bitno.

Naravno, daleko od toga da su Englezi igrali dobro i u skladu sa igračkim potencijalom koji imaju, ali nije ovo ni najzvučniji tim "Gordog albiona" koji pamtimo. Imali su ostrvljani relativno skoro u sastavu legendarne fudbalere poput Terija, Ferdinanda, Džerarda, Lamparda, Bekama i Runija, pa nikada ništa nisu uradili, možda zato što nisu imali Sautgejta.

Verovatno dvostruki uzastopni finalista Evropskog prvenstva, od nedelju uveče možda i jedini Englez koji je odveo svoju zemlju do evropske titule, nije najbolji taktičar na svetu, ali ni ne mora da bude da bi bio ovoliko uspešan.

Sautgejt ima drugi kvalitet koji ga izdvaja od svih, a to je psihološka priprema, stvaranje i održavanje timskog duha u ekipi prepunoj zvezda koje nikada ne odustaju.

Engleska nije blistala, ali nikada nije odustala. Gubili su svakoj utakmici nokaut faze, ali su pronalazili put do pobede, koliko god se činilo da je katastrofa neibežna. Belingem je "makazicama" sačuvao čast protiv Slovaka, Saka iz "nemoguće" pozicije sprečio švajcarsku senzaciju, a Votkins šutem u "malu mrežu" odveo Engleze u finale EURO-a.

Verovali su Sautgejt i igrači jedni u druge, dok niko nije verovao u njih. Ne veruje im niko ni pred finale sa Špancima koji igraju najlepši fudbal na šampionatu. 

Englezi neće igrati lepo, neće želeti ni da nas zabave, oni samo hoće da "fudbal vrate kući", a Sautgejt će im u tome pomoći, jer se u ovu igru razume malo više od svih nas. 

Naše je samo da ga gledamo, ne moramo i da navijamo za njega. Neće ga biti ni briga. Možda će i on u stilu Novaka Đokovića svima reći "lakuuuu noć", dok svoje ime ispisuje među besmrtne, a posle utisak može da ispari, u sećanju će ostati samo veličanstven rezultat.