PROFIL - Italija - “Restlovi” šampionskog tima?

ITALIJA

Učešća (1969. 1980. 1988. 1996. 2000. 2004. 2008. 2012. 2016. 2020.)

Najveći uspesi: Šampioni 1968. 2020. Finala 2000. 2012.

Italijani su odneli pehar iz Engleske, sprečili ga da se vrati kući i pokazali da je sve moguće. Taj tim "Azura" koji su propustili dva poslednja prvenstva sveta je iznenadio sve, utišao kritičare kod kuće i sa novim timom, bez zvezda dokopao se neočekivano titule. Mnogi veruju da je ovo najveći uspeh italijanskog fudbala u istoriji, veći i od svetske titule 1982. i 2006. jer je ekipa bila slabija. Ipak je to preterano, tačno da je Manćio odveo na taj šampionat novu ekipu, da je standard "Kalća" daleko ispod nekadašnjih visina, ali niko slučajno ne osvoji titulu.

Samo, pokazalo se ponovo da limita ima, ostali su na peronu za Katar, selektor se pokupio kada je stigla ponuda iz Saudi Arabije, pa je slobodni Lućano Spaleti nakon "Skudeta" sa Napolitancima preuzeo klupu.

On je ipak drugačiji trener od Manćinija, mada daleko od toga da su "Azuri" i sa prethodnim selektorom bili baš dosadni. Spaleti će u Nemaćku dovesti ekipu koja ume da napadne, ali i tim od solidnih igrača bez izrazitih zvezda. Malo ih je u glavnim ulogama u svojim timovima, čak retko ko ima dobru sezonu, ako izuzmemo Interovu štopersku liniju, pre svih Bastonija, pa i Aćerbija, možda i Darmijan i Dimarko dobiju svoje uloge. Ali, Imobile više ne daje golove, Kjeza nikako da bude onaj od pre povrede, Zaniolo igra u Vili, ali ni on se nije razvio prema očekivanju, nema potrebe da nabrajamo, ali Tonali je suspendovan, nema više Kjelinija i Bonućija, taj defanzivni blok je primio dosta golova u poslednjih godinu dana. Ali, "Azuri" mogu i da budu efikasni.

Spaleti je jasno probao prvo da prekopira 4-3-3 iz Napulja u nacionalni tim, ali poslednji mečevi tokom proleća pokazuju da traži novu formaciju sa tri štopera. Tačnije da bi mogao da uklopi pomenute Interove defanzivce u sistem u kome funkcionišu kod Simonea Inzagija, On traži balans, neće biti čudno ako bude menjao formaciju tokom meča, ima neke univerzalne fudbalere, pogotovo napred, pomenuti Kjeza, ali i Raspadori, pa i Zaniolo mogu da se snađu u različitim formacijama.

Ono što brine je klasični napadač, Spaleti i dalje veruje u Imobilea, samo veteran ima problem i sa povredama, Skamaka sada dobija šansu u Atalanti, ali je njega boravak u PL unazadio. Potreban mu je razbijač, ako bude igrao i 3-5-2, ali i u

4-3-3, laka konjica napred teško da može da bude rešenje. Stiče se nekako utisak da Italija teško može da parira najjačim timovima Evrope tako što će se nadigravati, kvalitet za tako nešto nemaju.

ISTORIJAT

Italija je do prošlog šampionata lošije prolazila na prvenstvima Evrope nego na Mundijalima, pogotovo u prošlom veku. Osvojili su onaj domaći turnir protiv Jugoslavije 1968. kombinacijom pritiska i prevare, odnosno sudijskih usluga. Na sledeća dva nisu otišli, kao domaćini ponovo 1980. nisu napravili ništa značajno, a ni generacija svetskih prvaka iz Španije nije uspela da izbori plasman u Francusku dve godine kasnije. Ako izuzmemo polufinale iz 1988. ni ostale generacije do prelaza vekova se nisu proslavile. Onda su ih sekunde delile od titule 2000. kada su zlatnim golom izgubili od Francuza već dobijeni meč. Rezultati su bili zanemarljivi do 2012. I tada im nisu davane velike šanse, ali su predvođeni defanzivnim blokom Juventusa stigli do finala, tu ih je rasturila španska zlatna generacija.

Italija je nepredvidiva na velikim takmičenjima, važi pravilo da ne blistaju u grupi, da se muče, ali to je sada već fraza. Ono što jeste tačno je da kada se igra nokaut faza umeju da prevaziđu sebe. Nije ni istina da garantovano pobeđuju na penale, tu gube kao i svi ostali. Na prošlom šampionatu jesu na penale dobili i polufinale i finale, ali bilo je turnira u istoriji kada su ispadali na isti način.

"Azuri" verovatno bolje podnose pritisak od većine drugih, umeju i sa Englezima i sa Nemcima, to je već istorijska činjenica, ali umeju i da padnu od slabijih timova.

PROGNOZA

Neće odbraniti titulu, to je sigurno. Jednostavno, ima makar tri ili četiri jače ekipe, da, neko će reći da je tako bilo i pre tri leta. Samo, Italija mora da mnogo toga promeni, za svoj sistem Spaleti nema dovoljno kvaliteta, ne zaboravite i da je standard odbrane, uz sve pohvale Interovim igračima ipak slabiji. Nisu rešena još neka pitanja u napadu, kao što smo rekli, Italija ima problem i sa kreativnošću. Mogu da iznenade, ali da dobiju dva ili tri jača tima na putu do krune? Baš neverovatan scenario, grupa nije laka, verovatno će proći, ako budu u top dva, kostur za osminu finala je povoljan, ali to nikada ne možete da znate. Četvrtfinale je realan domet, možda se odmota i za top četiri, ali to je to. Da, rizikujemo da ispadnemo smešni ako Italija napravi novu senzaciju, ali nemamo neko veliko mišljenje o ovoj reprezentaciji.