Slovenačka disciplina pravi problem Portugalcima

Brutalan tim, ali za sada poprilično neuverljivo... Portugalci, da. Ima takvih timova doduše još na ovom turniru. Znamo kako su izgledali Englezi, pa i Francuzi u grupnoj fazi, ali znamo i kako su Portugalci osvojili Evropsko prvenstvo 2016. Doduše, tada nisu izgubili nijedan meč na turniru, sada jesu i to od Gruzije.

Znali su da nemaju teret rezultata, izveli su igrače koji bi trebalo da se dokažu selektoru Robertu Martinezu, pa i ostalim saigračima – doživeli su debakl. Imali su svoje šanse u duelu sa Gruzijom, Georgi Mamardašvili je opet bio maestralan, ali primiti pogodak već u drugom minutu na način na koji su to oni učinili nije dopustiv za tim koji sebe naziva kandidatom za trofej. Katastrofalna kretnja i trčanje posle izgubljene lopte. Multiplikacija takvih stvari protiv jačih ekipa se neće praštati. Ono što je upečatljivo jeste činjenica da je Kristijano Ronaldo nastupao od prvog minuta iako je Roberto Martinez, kako rekosmo, igrao sa „B“ timom. Očigledno je portugalska legenda želela da pokuša da popravi statistiku, ali je ostala samo revoltirana napuštajući igru u 66. minutu. Ronaldov doprinos u igri Portugalije nije preveliki. Jeste upisao jednu asistenciju i to u situaciji „dva na jedan“ sa Brunom kada je na opšte iznenađenje uputio pas, ali jasno je da više ne može da pravi razliku na ovakvom nivou , barem ne u kontinuitetu.

Srećom po Portugalce, pa im na megdan u osmini finala dolazi Slovenija, čiju smo igru imali priliku da vidimo izbliza u grupnoj fazi. Tim koji je poprilično limitiran, ali su dovoljno bili sposobni da se domognu nastavka turnira sa tri remija i postali selekcija sa najmanje bodova koja je otišla dalje, pa iz tog pogleda može da se kaže da je Portugalija najbolje prošla.

Međutim, Slovenci su vrlo tvrd i ujedinjen sastav, Matijaž Kek ih je ukomponovao u tim koji igra zajedno sa jasnim zadacima. Sve to u formaciji koju sve manje stratega koristi – klasična 4-4-2. Naravno, izdvajaju se tri igrača, od kojih su dvojica svetske klase – Jan Oblak na golu i Benjamin Šeško u špicu kojem društvo pravi Andraž Šporar, čovek koji takođe ima sposobnost da napravi kakvu-takvu razliku s tim što mu realizacija nije jača strana na ovom turniru. Međutim, videli smo još neka zanimljiva imena od Slovenaca, a to su štoper koji se povezivao sa Crvenom zvezdom Vanja Drkušić, kao i Erik Janža. Slovenci ne dopuštaju puno manevara svojim rivalima u sopstvenom kaznenom prostoru, znaju da lociraju igrača koji je glavni u distribuciji lopte i da pokrivaju kanale, a onda da traže priliku u tranziciji. Uostalom, tako su postigli gol našoj reprezentaciji u Minhenu.

Ono što je interesantno jeste da su se dva tima sastala u prijateljskoj utakmici ovog marta kada su Slovenci trijumfovali rezultatom 2:0 golovima  Adama Čerina i Timija Elšnika i to sa svega 35 odsto poseda.