I da valja, ne bi valjalo

Ni u jednoj dosadašnjoj utakmici nismo videli da sve funkcioniše potaman i zbog toga smo anksiozni na pomen košarkaške reprezentacije Srbije.

Protiv Estonije smo videli da je Vasilije Micić potpuno van ritma. Portugalci su nas ozbiljno namučili fizički, a ni tada nismo videli očekivan doprinos pojedinaca poput, takođe, Vase Micića, Nikole Milutinova i Marka Gudurića. Pritom, povredio nam se Bogdan Bogdanović kome je to bio poslednji meč na Evropskom prvenstvu.

Zatim, Letonija, gde jesmo imali prednost u najvećem delu susreta, ali da nije bilo monstruoznog izdanja Nikole Jokića, verovatno bi to bio prvi poraz za naš tim na turniru. Sinoć – gde nestade šut za tri poena? Vasa je uhvatio zalet, ako je za utehu, s tim da se nadamo da nije doživeo bilo kakvu povredu, dok se čekaju ozbiljnije role Alekse Avramovića i Marka Gudurića.

Svi su odlično ušli u meč sa Česima. Gudurićev početak je ohrabrivao. Pogađao je, ali i odlično delio lopte što mu nije svojstvena karakteristika. Razleteli su se i Nikola Jović, Filip Petrušev i naravno lider tima na parketu Nikola Jokić.

Poezija od košarke. Tih desetak minuta bilo je savršenstvo gledati ’’orlove’’.  Na 1.30 pre kraja prvog kvartala bilo je 23:3 za našu ekipu, a da celokupan paket bude savršeno upakovan pobrinuli su se naši navijači koji su najveći deo svoje energije usmerili ka nekome ko je logičan naslednik onoga što je Bogdanović donosio na parketu, uz Marka Gudurića. Naravno, reč je o Vasiliju Miciću. Ne pamti se takva podrška za specifičnog igrača na utakmicama reprezentacije. Zna on da je potreban, a bilo je dobro da zna i da su ljudi iz Srbije uz njega.

FIBA

Potpuno smo kontrolisali skok i jedino šta nije valjalo u periodu potpune dominacije našeg tima jeste, kako smo već napomenuli, šut za tri poena. Na kraju je susret okončan sa tričavih 18 odsto. Premalo.

Videli smo i ovog puta na delu saradnju Nikole Jokića i Nikole Milutinova i to je vrlo dobro funkcionisalo, te bi trebalo da gledamo njihov duel protiv Alperena Šenguna, Džedija Osmana ili Edžana Osmanija. Trebaće čvrstine i mesa pod košem u tom susretu.

Ono što je takođe bilo pozitivno jeste da su se svi igrači upisali, ravnomerno rasporedili poene i da se niko nije ozbiljnije povredio. Kada kažemo ’’ozbiljnije’’ mislim na onaj udarac u rebra koji je dobio Vasilije Micić, te krik koji je proizveo, a koji je momentalno utišao dvoranu lepo popunjenu srpskim navijačima.

Srećom, izgleda da je to bio samo neprijatan udarac i da čovek u kojeg polažemo velike nade neće imati većih poteškoća da zaigra protiv svog drugara Šejna Larkina u sredu.

Suma sumarum – nama svakako ne bi valjalo. Bilo da dobijamo sve utakmice 30 razlike, govoriće se da nismo imali ozbiljniji ispit ili da bude ovako kako jeste trenutno, pričaće kako nismo dovoljno dobri. Tako je to kod nas.