INTERVJU – Dušan Alimpijević: "Zašto bi se samo zlato na Evrobasketu okarakterisalo kao uspeh za Srbiju? Ovaj posao niko ne bi mogao bolje da radi od Pešića"

Dani prolaze, uzbuđenje raste. Evropsko prvenstvo u košarci samo što nije. Možda trenutno nije primarna tema u domaćoj javnosti, ali svi su svesni da će kraj avgusta i prva polovina septembra iz sportske perspektive biti obeležena učešćem Srbije na kontinentalnom šampionatu.

Onom čiju najsjajniju medalju čekamo dve i po decenije. Nakon srebra u Manili i bronze u Parizu, da li je došlo vreme za zlato?

Povodom ove teme pričali smo sa čovekom čiji timovi iz godine u godinu prave iskorake u Turskoj. Prvo Bursa, sada Bešiktaš. Postao je jedan od najprepoznatljivijih trenera u Evropi zahvaljujući inspirativnim rezultatima. Pozvali smo ga samo dan pošto se vratio u Istanbul nakon kratkog boravka u Srbiji.

Upravo je on neko ko u ovom trenutku najbolje poznaje aktuelno stanje u turskoj košarci, a to nas i te kako zanima jer nam je ta zemlja rival u uvodnoj grupnoj fazi Evropskog prvenstva. Kakvo je stanje tamo i doživljavaju li Turci predstojeći turnir kao i mi?

"Pa jeste, slično je to… Turska je zemlja sporta, zemlja u kojoj zaista ljudi žive za sport, za fudbal, za košarku, odbojku i kada kreću ta takmičenja ist može da se oseti ta vrsta euforije. Naravno, nigde, ja lično mislim, nije kao kod nas. Mi to živimo danima i živimo za to, tako da ne verujem da je to kao kod nas, ali generalno oni su posle dugo vremena okupili jedan dobar tim. Vratili su dosta tih igrača koji u NBA nisu imali neku preterano veliku ulogu i vratili su ih u Evroligu, u Evropu, sa značajnim ulogama i verujem da oni takođe misle da će to da im pomogne. Mi imamo, kao Bešiktaš, naša svoja dva igrača, izuzetno smo ponosni na to. To su Arslan i Ugurlu. Oni će u nekom narednom periodu isto otpisivati igrače, tako da ćemo vrlo brzo znati njihov konačni sastav, jer oni sada sa preko petnaest igrača, putuju u Nemačku na turnir", počeo je Alimpijević za "Sportske".

Turska i Srbija se sastaju u poslednjem kolu grupne faze, pa će to biti jedan od derbija ovog dela turnira. Ali, realno je da se već tada zna sudbina timova.

"S obzirom na to u kakvom smo sastavu ove godine, ja lično mislim da nije neka velika tajna ako kažem da smo bar u toj prvoj grupi favoriti. Nije to više ono što je nekada bilo, da toliki broj talenata imamo, pa da sada možemo previše da biramo… I  dalje je zemlja puna talenata, ali ne u onom broju kao nekada davno. I za mene, s obzirom da to pričamo o zemlji od sedam miliona stanovnika, za mene je svako pojavljivanje u vrhu bilo kog takmičenja izuzetan uspeh. Naravno, mi smo zemlja kojoj se sve ispod medalje ne priznaje, ali meni lično bi zaista bio prioritet pojavljivanje i kontinuitet u tom nekom vrhu, pa zašto da to ne bude dovoljno.

Što se tiče Turske, to uvek može da ode, a baš su tako i pokazali, u dva pravca. Ako se pogodi atmosfera, tu talenta ima, oni zaista mogu da odu visoko. Opet, s druge strane, oni su slični mentalitetom nama. Mi znamo kako to ide ako se ne pogodi atmosfera, ako hemija ne proradi. Imaju izuzetno iskusnog selektora, koji zna čovek šta radi, koji zna kako da izvuče maksimum iz igrača i ja verujem da će Ataman to na najvećem mogućem nivou odraditi sa svojom reprezentacijom".

NEMA PRITISKA

Očekivanja javnosti su, jasno je, visoka. Kult reprezentacije je ponovo postojeći, grupa je sada već godinama zajedno, hemija se održava i ponajviše zasluga za to ide selektoru Svetislavu Pešiću.

 "Jasno je da se kult reprezentacije apsolutno vratio i za to je ponajviše zaslužan sada Pešić sa svojim iskustvom. Nema šta oni da razmišljaju o bilo kakvom pritisku javnosti. Čovek koji je osvajao sve što je mogao da se osvoji na prvenstvima i raznim takmičenjima. Tako da mogu da kažem da verujem da u ovom trenutku niko taj posao ne bi mogao bolje da radi od njega. A između ostalog, on jeste jedan od zaslužnih ljudi zbog čega su kreirali takvu atmosferu kakvu su kreirali i ja opet lično mislim da je to, između ostalog i najbitnija stavka – ta atmosfera. Deluje kao da ti momci uživaju. Oni su nasmejani, vidi se da se bore jedni za druge. Čini mi se da su nekako u najzrelijim godinama, bez nekih dečjih bolesti, tako da ja verujem da će to sve da bude kako treba".

KSS

Ne bi trebalo isticati koliko bi nam značilo samo zlato na Evrobasketu, prvo od 2001. godine. Ali, Dušan Alimpijević ne misli da je isključivo osvajanje takmičenja uspeh za našu zemlju.

"Opet kažem, zavisi šta se podrazumeva pod uspehom. Mi smo igrali finala, mi smo osvajali medalje. Ne mislim da je to neuspeh. Ne znam zašto mislite da mi, kao zemlja od sedam miliona stanovnika, zbog nekih prethodnih istorijskih stvari koje smo pravili sada to treba da stavljamo na teret novim generacijama. Trebalo bi da se zapitamo o tome. Naravno, mi imamo najboljeg igrača na svetu, imamo mnogo vrhunskih evroligaških igrača, NBA igrača, koji zaista imaju velike uloge u timovima, ali ne vidim zašto bi se samo zlato okarakterisalo kao uspeh. Zlato, naravno, jeste ono najdraže, najbitnije svima, ali ne mislim da je naša selekcija prethodnih godina bila neuspešna.

Ono što sada svi očekuju od njih jeste osvajanje takmičenja, a to je zato što imamo utisak da ova generacija želi da se zaokruži tim zlatom. Ja im to od srca želim, jer tu ima puno momaka koji su dali svoja leta, godine i karijere, žrtvovali se zarad reprezentacije, jer bih voleo da im se to na najbolji mogući način vrati. Naročito zato što se priča o nekakvim odlascima posle ovog Evropskog prvenstva... To će vreme pokazati, ali eventualno zlato bi značilo najviše tim momcima, a, bogami, i nekim mladim kategorijama koje bi trebalo da rastu uz njih i da kasnije ta baza mladih talentovanih igrača ne opada nego da ona živi i da bude sve veća i veća".

Uglavnom svako takmičenje izrodi neko iznenađenje, a ko bi to mogao da bude sada?

"To je nezahvalno prognozirati. Ono što ja znam jeste da se svake godine pojavi neka selekcija za iznenađenje koja, kao što sam rekao, pogodi atmosferu. Ja lično mislim da je na tim prvenstvima, pored, naravno, nužnog kvaliteta koji morate imati, ključna druga stavka ta atmosfera među igračima.Da žargonskim jezikom – poginu jedni za duge, poštuju jedni druge. Ja to sve nekako vidim u ovoj našoj selekciji. Tako da, sve pohvale za momke. Siguran sam da će biti nekih autsajdera koji će iznenaditi tokom Prvenstva baš zbog onoga što smo rekli – da će da pogode atmosferu, da će tu neki trener da se pojavi sa novom idejom. Zato i jeste košarka interesantna i zato i ta takmičenja jesu zanimljiva".

Počevši od 2021. godine pa naovamo, svakog leta gledamo turnire između sezona, a uprkos svemu tome, veliki broj svetskih zvezda pojavljuje se da odgovori zadacima za nacionalni tim. Nikola Jokić, Janis Adetokumbo, Karl Entoni-Tauns, Luka Dončić…

"Svi oni očigledno imaju nacionalni ponos i to je za svaki respekt. Ja ništa drugo osim jednog divljenja nemam za te ljude koji se pojavljuju leti, kada nema sezone, na Prvenstvima. Taj nacionalni ponos, patriotizam koji pokazuju, treba da bude primer za sve ove mlađe generacije, nadolazeće selekcije koje će, nažalost, iz kojekakvih razloga odbijati reprezentaciju u budućnosti. Ne pričam samo za našu zemlju nego pričam za sve zemlje. Nekako imam utisak da se ta stvar gubi, a evo, kao što ste i rekli, najveće NBA zvezde, ne evropske nego NBA zvezde, jedva čekaju da dođu da odigraju za svoju zemlju. Možda im je to jedna drugačija atmosfera, jedna drugačija motivacija, jedna drugačija vrsta dokazivanja za njih".

Foto: Begum Unal

Zašto se u mlađim generacijama gubi nacionalni ponos?

"Mlađe generacije, nadolazeće, nisu iste kao ranije i prethodne. Sve se promenilo, dosta toga je omekšano, dosta toga je u nekoj svrsi igrača i iz tog razloga ne vidim da će stvari ići nabolje. Te generacije su sve razmaženije i to će možda samo ići u nekom obrnutom pravcu.

Ali, zar ne bi trebalo da je obratno – da posle generacije kao što je ova dođu neke nove koje će nam donositi radost?

"Sećate se one priče kada je Novak Đoković, kada je u nekom svom najvećem uspehu postizao to što je postizao i u tom nekom naletu viđali smo decu sa teniskim reketima po ulici i tenis je bio u prvom planu. Naravno da će uspeh reprezentacije dovesti do neke nove generacije koja će trenirati, a samim tim one koje već treniraju podići će njihov nacionalni ponos i patriotizam da igraju za svoju zemlju i da doživljavaju takve lepe trenutke koje doživljavaju ovi momci od strane građana. Tako da to je nešto što nikada neće nestati, a treba ga gajiti", završio je Alimpijević.

Autor: Nemanja Janošev