Udri Rigu na veselje (1) - Tojota kao Nojeva barka

Ako želite da pobegnete makar na milisekund od svega što se dešava oko nas (ne kažem da bi to trebalo nužno i da uradite), onda dobro došli. Nije ovo psihoterapeutska seansa, samo jedan običan pokušaj dnevnika sa Evropskog prvenstva u košarci. Turnira koji sigurno nije primarna tema u našoj zemlji.

Imam utisak da je čitavu večnost trajalo moje razmišljanje o nazivu samog dnevnika, odnosno vloga koji će katkada biti emitivan na našem Instagram nalogu, pa ga ovim putem zapratite, ako već niste. Tu ćete slikovitije moći da vidite kako zapravo izgleda sve ono što će se dešavati na turniru, a možda niste imali priliku da vidite kroz objektive najvećeg broja kamera.

Želeo sam naziv za ovu rubriku koja će njene malobrojne čitaoce (šmrc) da nasmeje, oraspoloži, podigne elan... Da uz jutarnju kaficu izvidite sa mnom kroz prozor Rige. Da ima pozitivan prizvuk. S obzirom na to da dolazim iz Novog Sada, na prvu pomisao mi je palo ime "Gari in Riga", ali nije imalo "to nešto". Koketirao sam sa ponekim letonskim rečima, samo nisam želeo da bude nešto izlizano, očekivano. Doduše, možda se mnogima neće svideti ni ono što sada stoji kao naziv ovog dnevnika/vloga, ali za mene je imalo "to nešto". Ljudi oko mene složili su se da je to najbolji izbor od svih onih forica gde sam na svaku reč dodavao slovo "s" kako bi imalo letonski prizvuk. 

Još jednom, dobro došli u "Udri Rigu na veselje". 

Očigledno se stvara neka tradicija s obzirom na to da je isto bilo i u Manili pre dve godine, pa je mene i kolegu pri dolasku u prestonicu Letonije dočekala kiša koja se tokom noći pretvorila u epsku. Kažu ovdašnji mediji - padalo je 40 mm kiše po satu do sedam ujutro. To je ekvaliventno brojci od polumesečne količine padavina za Rigu. Divota. Pritom je bilo poprilično svežih 12 stepeni. 

Prva stvar na koju sam pomislio bila je: "Pa, zar nije mogao pasti Kipar?". Inicijalni utisak je da je reč o poprilično čistom, uređenom, zelenom gradu, gde ljudi ne iskazuju mnogo emocija i najčešće voze Tojote. Svako vozilo poručeno sa aplikacije Bolt, a bilo ih je pet, napravljeno je od strane japanskog automobilskog giganta. 

Posetili smo "Riga arenu" gde ćemo igrati sve naše utakmice i uverili se da grad sam po sebi nije brendiran dovoljno da nam sugeriše veliko uzbuđenje zbog takmičenja na kojem Letonci imaju sasvim solidan tim. Poprilično skroman broj reklama, barem za sada, dok je oko dvorane drugačija reč. 

Kada smo kod iste, medijske obaveze na velikim takmičenjima se obično obavljaju unutar nje, međutim, organizatori su odlučili da novinare presele prekoputa u fiskulturnu salu. Pristojno je, nećemo tražiti dlaku u jajetu, ali nije praktično. Ako bih morao da vam dam ikakvu deskripciju izgleda hale - podseća na "Lidl" (nije plaćena reklama).

Arhitektonski, Riga je spoj secesije i srednjovekovnih građevina. Očigledno je da su mnogo resursa posvetili estetici.

Tokom popodneva smo imali priliku da posetimo kompleks na kom treniraju i igraju fudbaleri RFS-a iz Rige gde nas je ponaški ugostio jedan od najistaknutijih srpskih, pa i inostranih igrača u Letoniji - Darko Lemajić, da bismo nakon intervjua sa napadačem "plavih" krenuli ponovo ka dvorani gde smo uveče imali priliku da prisustvujemo treninzima i konferencijama Turske, Estonije i naravno Srbije gde smo čuli zahtev selektora Svetislava Pešića da kao mediji "ne ložimo navijače" u našoj zemlji. Podržavamo, ali zaista nikada veći favoriti nismo bili, pa je prirodno da svi imaju visoka očekivanja. Siguran sam da su i oni svesni toga, ali spustiti loptu jer postoji još kvalitetnih selekcija jeste dobro na psihološkom planu. Teško i izvodljivo.