Udri Rigu na veselje (2) - Travante, Kobi bi bio ponosan

Verujem da smo svi mi nekada kao mali pisali pisma našim imaginarnim ili stvarnim junacima. Ako niste među njima, topla je preporuka da pokušate bez obzira na godine. Odvešće vas u svet obasjan maštom, izmamiti osmeh, a možda i ostvariti poneki san.

Počeću samo od mene jer verujem da delom živimo iste snove u ovom trenutku – ja kao izveštač sa velikog sportskog događaja, a on kao akter na terenu.

S tim što ovde nisam mnogo važan ja, već on. Čovek čije su šanse da uspe bile minimalne. Nismo to ni znali dok sam nije rekao, a onda su mi se nekako putevi spojili sa ljudima koji ga dobro poznaju, pa sam načuo više...

’’Lude stvari se dešavaju u životu, znate. U situaciji sam da pričam sa tobom, a sa mojom životnom pričom ne bi trebalo ni da budem ovde. Pogledaj me sad. Lude stvari se dešavaju i nikada ne znaš. Ne bih nas olako otpisao’’, rekao je bek Portugalije Travante Vilijams pred srpskim medijima nakon pobede nad Češkom gde je doprineo sa 10 poena, uz odličan angažman u odbrani.

Lako je zaključiti da kroz njegove vene ne teče portugalska krv. Reč je o naturalizovanom Amerikancu koji je Portugaliju prihvatio kao svoju, a oni prihvatili njega kao roditelji koje nikada nije imao.

Njegova priča nas vodi do Aljaske, odnosno Enkoridža, gde je rođen i gde je odrastao. Prestonica ove severnoameričke države dobro je poznata ovdašnjim studentima koji, uprkos brojnim nedostacima, biraju ovu zemlju kao opciju na Work and Travel programima.

Hladne vremenske prilike, ribolov, ali i visoka stopa kriminala i mizoginije. Važi za jednu od najopasnijih zemalja sveta za žene.

Travonte je rođen 1993. godine i oduvek je znao da želi da bude košarkaš, ali nije imao porodicu koja je mogla da mu bude osnovni pokretač dečijih maštanja. Otac mu se još u svojoj 19. godini okrenuo kriminalu i zbog droge završio u zatvoru u Kaliforniji gde služi kaznu od čak 27 godina, dok je i majka često bivala lišena slobode zbog trgovine narkoticima, ali je najvećim delom učestvovala u njegovom obrazovanju i napretku. Ima i braću koja su krenula stranputicom poput oca.

Sportske.net/Nemanja Janošev

Preselio se kod bake pod čijim je krovom dobio potporu za svoje snove.

’’Mnogi koje sam voleo i kojima sam se divio borili su se sa zavisnošću i išli u zatvor. Od takvog obrasca skrenule su me majka i pre svega baka. Stalno su mi govorile da vredim više’’, pričao je Travante.

Kao i milioni dece širom sveta, ugledao se na Kobija Brajanta, jednog od najvećih, a za mnoge i najvećeg svih vremena. Sa 13 godina mu je napisao pismo za koje je siguran da nikada nije stiglo do Kobija, ali da bi zvezda Lejkersa bila dirnuta njegovom pričom. U njemu je otvoreno otkrio porodičnu borbu, te da želi da bude zvezda, ali ne na nebu.

Znao je za svoje minimalne šanse za uspehom, pa je uz igru morao i da zarađuje. Radio je u teretani, da bi u pauzama u toku smena izlazio i igrao basket na obližnjem terenu. Tu ga je uočio skaut koledža u San Francisku i život mu se potpuno promenio. Iako nikada nije bio draftovan, odškolovao se i potom ga je put doveo u Evropu. Gruzijski Ckaltubo, a potom selidba u Portugaliju gde sa Olivierenseom vezuje dve titule prvaka te zemlje, što su ujedno i jedini šampionski pehari za ovaj maleni klub. Oduvek je bio ’’underdog’’ i u takvoj se poziciji očigledno najbolje snalazio. Zatim je žetvu trofeja nastavio i u Sportingu iz Lisabona gde je uzeo još sedam odličja. Profilisao se u jednog od najboljih defanzivaca tamošnjeg prvenstva. Igrao je potom za Manresu, Le Man i konačno rumunsku Oradeu.

Mnogi bi njegovu karijeru nazvali skromnom, ali on nije bio prosek za koji je predodređen otkako je ugledao svetlost dana. Koliko sutra će čuvati Nikolu Jokića, Bogdana Bogdanovića, Kristapsa Porzingisa, Alperena Šenguna, Šejna Larkina...

Da je danas među nama, svestan Travanteovog postojanja i njegovog pisma, Kobi bi bio ponosan.