Udri Rigu na veselje (6) – Svi za jednog, jer jedan je bio tu za sve

S prvim danom smo rekli da ćemo ovde širiti isključivo pozitivan narativ, ali nekako se od meča protiv Portugalije stvorila mračna atmosfera, ponajviše zbog povrede Bogdana Bogdanovića i loše igre uprkos pobedi.

Sati strepnje, a onda i epilog – Bogdan Bogdanović je završio Evropsko prvenstvo glasile su novosti kišnog nedeljnog jutra u Rigi. Novosti koje niko nije želeo ni da čuje.

I, sećam se samo pripreme za polazak, kada smo svi pričali: ’’Da budu zdravi i niko nam ne može ništa’’. Uz dužno poštovanje prema svim našim igračima, Bogdan Bogdanović je sigurno najviše želeo tu evropsku krunu kao igrač sa najdužim stažom u trenutnoj ekipi. Da kao kapiten donese zlato u Srbiju. Zaslužio je to.

Napustio je tim i krenuo put Sjedinjenih Američkih Država kako bi nastavio sa lečenjem, a otišao je s porukom koja definiše njegovo liderstvo. Bez patetike, bez neke igre rečima. Svi znamo zbog čega su došli ovde i niko to ne krije.

’’Srećno, momci! Vidimo se u finalu’’, poručio je Bogdan na društvenim mrežama.

Pedja Milosavljevic/STARSPORT ©

Kratko i jasno. Nikada on i nije imao dvosimslene poruke. To je ono zbog čega ga narod veliča.

Ali, sve ovo ne bi trebalo da nas slomi. Pod ’’nas’’, mislim na navijače, medije i igrače prevashodno. Naprotiv. Svi bi trebalo, a ponajviše igrači, da damo sve od sebe za Bogdana. Jer, on je to činio za sve nas ovih godina. Onda kada je plakao pred kamerama 2017. godine. Kada je trčao u istoriju 2023. i kada je predvodio momke na postolju u Parizu posle epskog slavlja i bronzane medalje. Zato, ako se ekipa ijednog momenta bude dvoumila da li da uđu 100 odsto ili ne – neka im on bude na pameti.

Siguran sam da će Stefan Jović preuzeti ulogu u svlačionici koju je imao Bogdan. Kao najiskusniji, bilo je i očekivano tako nešto. Jović je neko ko možda na parketu nema tu ulogu lidera, ali ako bude trebalo da se podvikne i te kako je autoritativan.

Odmor u nedelju je bio prekopotreban posle dva dana uzastopnog igranja i to fizički i psihološki teških duela protiv Portugalije i Letonije. Uprkos tome, poneki igrači su radili individualno, a u halu su pristigli samo Vanja Marinković i Vasilije Micić. Zanimljivo, nije bilo izjava za medije pred meč sa Češkom što je praksa uoči svakog duela. To bih izdvojio kao ozbiljan propust u organizaciji Košarkaškog saveza Srbije. 

Sada će možda mnogi da me osude zbog ovoga i vrate na dešavanja sa konferencije za novinare našeg selektora i jednog od novinara iz subote uveče, te da smo tako nešto i zaslužili. Opet ću reći da je ta Pešićeva reakcija bila preterana jer je odgovarao i na mnoga pitanja nižeg ranga u prošlosti i tada mu to nije bio problem. Sada iz nekog razloga jeste.