​Udri Rigu na veselje (8) – Otac pesama i dečurlija Estonci

Još jedan ne tako dinamičan dan u Rigi. I'm used to it already. Ipak, za razliku od prethodnog dana kada nije bilo mnogo sadržaja u blizini same dvorane, sada je sunce dominiralo u odnosu na oblake, pa je svakoliki srpski narod u Rigi, a i onaj preostali, mogao da uhvati malo ‘’D’’ vitamina.

Odlučih da je ovo idealna prilika za jedan trč po gradu, drugi otkako smo ovde. Prijatna 22 stepena, povetarac, svež vazduh, bez nagiba. Znaće trkači koliko su ovo zavodnički faktori.

Danas je bio predodređen dan za pobliže upoznavanje sa Rigom, pa su se tako obilazile ulice koje do sada nisu. Još jednom da ponovim, arhitektura grada je zadiljvujuće očuvana. Ne znam što se uopšte čudim, jer sam proputovao mnogo i u većini zemalja je tako, izuzev naše, gde se istorija ne ceni koliko bi trebalo.

Elem, ulica kojom smo išli, nosi naziv po Krišjanisu Baronsu, od 2004. najpriznatijoj ličnosti Letonije svih vremena. Reč je o publicisti koji je nazvan i ‘’Ocem pesama’’, čoveku koji je objavio, između ostalog, ‘’Latvju dainas’’ i to u šest tomova (osam knjiga) i važi za jednu od najopsežnijih zbirki narodne poezije na svetu. Ukupno, zbirka sadrži 217.996 narodnih pesama. Što je Vuk Stefanović Karadžić bio za nas, to je otprilike Krišjanis Barons za Letonce.

*

*

Tom ulicom smo išli do sportskog kompleksa gde su se okupljali srpski navijači koji su iskoristili Slobodan dan od utakmica da se sami okušaju u basketu. Srpski, estonski i letonski navijači susreli su se danas na basketu na jednom trening kompleksu u Rigi i bilo je poprilično zabavno

Naravno, reč je o momcima koji su sada rekreativci, ali svejedno se da videti mnoštvo dobrih poteza.  S obzirom na to da je bilo mnogo onih koji su bili spremni da igraju, takmičili su se preko čitavog terena, a kulminaciju svega izazvali su Estonci čije su bile sve lopte. Budući da su “isprašeni” svaki put, rešili su da ne daju lopte za igranje ako oni nisu na terenu. Tako su, poput male dece, pokupili svoje stvari i otišli na drugi teren. Srećom, druga lopta je brzo došla, a i nova garnitura Estonaca koji su bili druželjubiviji, pa se igra nastavila. Eurobasket at his finest.

Kraj dana – trening naše reprezentacije na koji smo ušli tako bez da smo videli ijedan šut na koš. Igrači su se već spakovali. A, dobro, videćemo koševe valjda protiv Turaka. Znamo da ćemo imati neku pesmu za njih, možda ne čarobnu kao što je to umeo  tekstutalno da ilustruje Krišjanis Baronis, ali kao Željko Šašić ili Indira Radić – hoćemo.

*

*

*