Udri Rigu na veselje (3) – Pivs, RFS i Del Bojs

Možda u četvrtak nije bilo nijedne košarkaške utakmice u Rigi, ali sadržaja nije manjkalo. Sve to zahvaljujući najlepšem piću na svetu pivu i fudbalu. Spoj kakvom se nisam nadao na Evrobasketu u Letoniji, ali sam ga nekako priželjkivao.

Konačno se stvorilo nešto više vremena da se obiđe centralno područje Rige, te najatraktivnija lokacija – Stari grad. Kao i sve u prestonici Letonije, izuzetno održavan deo grada, sve je podređeno pešacima, mnogo je zelenila... S obzirom na to da je falio materijal za četvrtak – zašto ga ne bismo sami napravili?

Tako smo kolega i ja odlučili da je najbolje da testiramo letonska piva (ili kako smo ih mi nazvali "pivs", jer se gotovo svaka reč ovde završava sa "s") za potrebe videa koji će se uskoro pojaviti na našoj Instagram stranici. Eto, morao sam biti baš ja taj koji će pretrpeti ovu strašnu žrtvu. Vreme je bilo savršeno za ispijanje dragocene tečnosti, da je nekako bio greh propustiti tu priliku.

Probao sam nekoliko različtih piva, ponajviše klasičnih lagera, a pomalo se sramim što pišem ovaj tekst dok još uvek nisam ušao u čuveni lokal ’’Muzej piva’’ u Rigi. Desiće se, pomenuću ga u nekoj drugoj priči...

Elem, pivska kultura u Letoniji je dugovečna i datira još iz antičkih vremena. Postoje dokazi da su baltička plemena kuvala pivo još u sedmom veku. I, kao i u velikom broju naroda, ono predstavlja više od samog pića. Ono je osnovna jedinica građe i funkcije svih Letonaca, manje-više. Tradicionalno letonsko pivo pronaći ćete po nazivom ’’Alus’’ što je klasičan lager. Važi za lokalno, prirodno fermentisano piće koje glatko prolazi kroz nepca. Imate osvežavajući ’’Gaišais alus’’, što je svetlo, letnje osvežavajuće pivo, zatim ’’Tumšais’’ koje je tamno i naravno ’’Kraft’’. Dakle, isto ono što možete da dobijete i u Srbiji s tim da bih rekao da su letonska piva mnogo pitkija. Postoji slatkasta aroma koja vas momentalno opušta i upušta u svet dalje radoznalosti o ovom piću.

Kada je reč o cenama, one se kreću od četiri, pa do pet i po, šest evra za pivo od pola litre.  Mogu da kažem da je moj dosadašnji favorit Lielvardes.

Tokom četvrtka se igrala i revanš utakmica plej-ofa za plasman u Ligu konferencija između RFS-a i Hamruna. Oko 400 navijača došlo je sa Malte. Bili su radosni pre meča budući da smo se našli s njima u baru i proveli popodne, a u istom ruhu su otišli na spavanje pošto su se po prvi put u istoriji plasirali u neko od evropskih takmičenja. Štaviše, prvi su malteški tim kojem je to pošlo za nogom.

Naravno, nije moglo bez piva na stadionu pa se degustirao Sidris. Kada je reč o samoj utakmici, tehnički se vide nedostaci u odnosu na viši evropski nivo, ali bila je to zanimljiva borba pred punim tribinama ovog kompleksa. Možda oko 2000 ljudi bilo je na stadionu RFS-a.

Na kraju – 2:2 i prolaz Maltežana dalje. Oba gola za RFS delo su naših igrača Stefana Panića i Darka Lemajića. Ono što je bilo upečatljivo tokom same utakmice nije se ticalo dešavanja na terenu već na tribinama. Ispred nas sedeo je kicoški obučen Italijan. Pomalo podsećajući na Del Boja (na letonskom Del Bojs hehe), mada bih čak rekao da je protagonista Mućki imao više stila i šarma od našeg prijatelja. Ovo je više burgarski šaner. Nije se ni trudio da sakrije poruke sa određenom damom koju je ubeđivao kako bi trebalo da se vide iste večeri uveravavši je da je on uglađeni gospodin ili već nešto takvo.

Srećom, ona ga je odbila, pa mi je, kad sam posle utakmice seo da sumiram utiske, iako je celokupna priča presmešna i zanimljiva, palo na pamet koliko smo zatrovani tuđim radnjama i nebitnim temama koje nam odvlače pažnju. Da li bih pogledao opet u njegov telefon? Bih. Osudite me.

Valja reći i da su nam zabranili da ističemo srpsku zastavu na tribinama, dok su dozvoljene samo - letonska, kiparska i ukrajinska. Osudite ih.