Ajaks - Poraz koji će doneti mnogo Vošinih pobeda

Vojvodina je završila takmičenje u Ligi Evrope, Ajaks je slavio ukupnim rezultatom 4:1, što je po svemu prikazanom, ipak bio preveliki ishod ovog dvomeča. 

Ajaks je tim koji je Transfermarkt procenjuje na 256,75 miliona evra, što je tačno 14 puta vrednije od tima Vojvodine prema specijalizovanom fudbalskom portalu. Ipak, fudbal je posebna vrsta igre, najsličnija životu, u kom je više nego u bilo kom drugom sportu moguće da autsajder stane na crtu favoritima. Dvomeč između Voše i Ajaksa presudio je, naravno, kvalitet. Pojedinačni, timski, klupski. Kao akter dešavanja i na "Johan Krojf" i na "TSC areni", mogu da kažem da je odlazak u Amsterdam bio nešto poput "Posetioca". Nekom čudnom silom otišli smo koju deceniju (previše je reći da smo vek iza Holanđana) u budućnost i tamo videli kako treba da izgleda... sve što treba da izgleda na svetskom nivou u jednom svetskom klubu. Od organizacije, domaćinstva, navijača, podrške od 54.000 protiv kluba za koji nisu čuli. U trenucima kada Ajaks prolazi kroz svoju ponajveću institucinalnu krizu, dobija i najveću podršku sa tribina.

Vojvodina je silom prilika, svoje domaćinstvo morala da uzvrati na tačno 12 puta manjoj "TSC areni" u tačno 110 puta manjem mestu, Bačkoj Topoli. Poređenja i brojke u svakom smislu nisu realna, ali, Vojvodina je uspela da stane na crtu. 

Najpre, ako je Ajaks slavio u 180 minuta, u četiri poluvremena, ono poslednje "treće", ide ipak u Vošin tefter. Preciznije, Božidar Bandović i trenutak iz miks zone je Vošina najveća pobeda. Nakon što smo kolega Janošev i ja u lokalnom bircuzu napravili priču dana broj 1, sa Petrom Tadićem, ocem najvećeg našeg igrača u modernoj istoriji, po završetku utakmice usledila je i priča dana broj 2. Frančesko Farioli je dobrih 10-15 minuta čekao da Božidar Bandović krene ka sali za konferencije. Italijan je, bez trunke ega, ponizno, oduševljeno, sa mnogo poštovanja, sačekao trenera Vojvodine da mu oda priznanje na svemu što je pokazao u ovom dvomeču. A pokazao je mnogo. 

Prvo, šta mislite, objektivnom procenom, koliko bi ista ova Vojvodina, primila golova od Ajaksa pre tačno godinu dana? Recimo, tim koji je igrao protiv kiparskog APOEL-a leta 2023. izgledao je ovako: Carević, Lazarević, Traore, Crnomarković, Antonijević, Zukić, Milosavljević, Nikolić, Čumić, Baraj, Vukčević. Ostalo znate, pisao sam već kroz nekoliko tekstova, o otkazu za Radoslava Bataka, potom dolasku Ranka Popovića koji je započeo projekat neke nove Vojvodine. 

Epilog je takav da je Vojvodina odradila dva najbolja prelazna roka možda čak i u ovom veku, da su pojačanja, zaista pojačanja, i da što je najvažnije - na mestima u timu gde su uglavnom imali dva prosečna, sada imaju po dva odlična igrača, odnosno - pravu konkurenciju. Uz dobru atmosferu, jak rad, ona je preduslov za napredak. 

Farioli je, koliko je moglo da se načuje, u nekoliko navrata ponovio reč "poštovanje", "divljenje" na taktici, te je zatražio da sa Božidarom Bandovićem razmeni kontakte kako bi međusobno razmenjivali trenerske zamisli, iskustva... Nešto ne mogu da zamislim da bi bilo koji trener slično učinio sa nekim drugim našim stručnjakom nakon evropskog dvomeča, posebno posle ukupnih 4:1. 

Zašto je to tako?

Pre svega, i ovo nije subjektivno, Vošino opredeljenje u Evropi je hrabrije, "fudbalskije" i smislenije od bilo kog drugog našeg kluba u Evropi poslednjih godina. Naravno, Crvena zvezda kao višestruki šampion i redovni učesnik Evrope jeste kalibar za sebe, ali ovde je tema nešto drugo. Ideja. Bez želje da umanjujem uspehe Crvene zvezde, evropske uspehe ostvarivali su na jedini mogući način protiv daleko jačih rivala. Često defanzivnom igrom, ali, cilj opravdava sredstva, a činjenica je da je moderna Zvezda najuspešniji srpski tim u istoriji, kao redovni učesnik UEFA takmičenja.

Božidar Bandović želi drugačiju Vojvodinu. Tim koji želi da se nadmeće, da pokaže svoj potpis, da se ne plaši da stane na loptu, odigra pas unapred, između linija tima, a statistike pokazuju da je Voša u ovom dvomeču sa Ajaksom u mnogim napadačkim parametrima parirala daleko jačem rivalu. 

U prvoj utakmici šansu meča propustio je Vukanović u drugoj Ivanović, a tu je i još jedna zanimljiva statistika. Do 85. minuta u oba susreta, Voša je imala aktivan rezultat. U Amsterdamu je Van den Bomen pogodio u 86. minutu, a u revanšu Hato u 85. Naravno, ovo ne treba shvatiti kao da se "slave" rezultati do 85. minuta, već što je ovo jedan od pokazatelja da je Voša na pravom putu i da je na njemu odmakla neverovatno mnogo u tako kratkom vremenskom periodu.

Sledeći rival - mera

Maribor je Vošina matura, potencijalni plej-of prijemni, a jesen u Ligi konferencija - fakultet. Ako priznamo da je Voša počela srednju školu sa jedva solidnim uspehom i bila možda jak dobraš, velika je stvar što u svoj finiš može da uđe kao odlikaš. Maribor se "provukao" protiv rumunskog predstavnika, Univerzatitee iz Krajove, nije to više onaj klub koji je do pre nekoliko godina bio redovan učesnik Lige Evrope i u dva navrata i Lige šampiona. 

Umesto zaključka

Jedna učmala atmosfera postala je prava energija, Novi Sad je opet okupljen oko svoje "stare dame" i čeka njen sledeći ples. To ne pokazuju parametri, rezultat od 1:4 na semaforu. Ceo kontest je bitan, a taj kontekst kaže da Novi Sad godinama nije s toliko nestrpljenja čekao svaku sledeću utakmicu.

I da - Njegoš Petrović je kalibar za reprezentaciju. Seri je među najboljim krilnim napadačima u Super ligi Srbije u modernoj istoriji. I najvažnije - Novi Sad zaslužuje moderan evropski stadion kao što ima Bačka Topola da ovakve evropske utakmice gleda 15.000 Novosađana. 

Do sledeće prilike, iz Maribora. Samo borbeno.