Barsa - "Més que un club", i samo jedan Superkup je - više od trofeja

Barselona je "super šampion" Španije, ali to je najmanje bitno zbog drugog uzastopnog podignutog pehara i trećeg u poslednje četiri godine u Džedi. Superkup je najmanje bitno takmičenje u celom svetu, osim kada se za isti ne bore - Barselona i Real Madrid.

I ko god je gledao utakmicu, ali i pratio i sva dešavanja pre, a posebno posle utakmice složiće se sa stavom: 

Superkup Španije? Potpuno je nebitan, ali svaki sudar Barselone i Real Madrida uvek donosi iste varnice, značaj nikada nije manji i finale bi bilo nebitno samo da su se sastali Barselona - Atletiko ili Real Madrid - Atletik Bilbao.

I to je tako. Barsa i Real su stepenik iznad ostalih. Možda je Premijer liga jača, možda su tamošnji derbiji kvalitetniji iz nekih drugih uglova, ali "El klasiko" nikada ne izneveri. Posebno od kako je stigao Hansi Flik, jer pazite sada - od kako je Nemac u Španiji, odigrano je šest "El klasika", Barselona je slavila u pet, a gol razlika je - 20:11. U prevodu, od kako je Flik u Španiji, gledamo u proseku po pet golova u svakom "El klasiku", a Barsa u proseku daje više od tri po meču. 

I ovaj poslednji "El klasiko" je apsolutno pokazao da je duel Barse i Reala često iznad pehara, posebno ovog "najmanje bitnog", kako ga je nazvao Ćabi Alonso, dok je istovremeno Fede Valverde svoj pogodak protiv Atletika slavio kao da mu je od njega zavisio život. 

I naravno da je Superkup takmičenje koje je najmanje bitno, o kom se na kraju sezone najmanje priča i koji ne donosi ništa, osim kada ga igraju najveći španski rivali. Poraženi će naravno reći "okrećemo se važnijim takmičenjima", a pobednik će slaviti više pobedu nad najvećim rivalom nego osvojeni trofej. I lepo je što se rivalitet Barselone i Reala ponovo podigao na neki viši nivo, nakon što su recimo Madriđani bili toliko dominantni u eri Ronalda Kumana i po dolasku Ćavija Ernandesa. 

Pobeda u Džedi ipak je veća zbog nečeg drugog, a to je zbog fotografije dana, sedmice, meseca, a možda će biti i godine u Barseloni. To je bio povratak Ronalda Arauha. Urugvajac je u finišu meča ušao kada je Frenki de Jong dobio crveni karton, da stane u prvu liniju odbrane svoje ekipe na terenu, baš kao što je i na klupi, jer se u nekoliko navrata tokom meča moglo videti kako je prvi skakao i ulazio u sukobe u zaštitu svoje Barselone. 

Svaki član Barselone i trener Hansi Flik istakli su značaj ove pobede baš zbog povratka Ronalda Arauha. Urugvajac je posle salve uvreda zbog isključenja na "Stamford Bridžu", upao u psihološke probleme, imao je napade panike, a zbog anksioznosti je potražio i stručnu pomoć. Stvari su toliko otišle predaleko, da je Arauho bio primoran da od kluba zatraži neodređeno slobodno vreme da se posveti svom mentalnom zdravlju u sklopu čega je i otputovao u Jerusalim na duhovno putešestvije i pročišćenje.

Arauho je dobio nekoliko minuta, ali je još važnije da je dobio neizmernu podršku, te da je na kraju kao kapiten i podigao taj najmanje bitan pehar. Ispred Ter-Štegena, koji mu je prepustio da ovaj put samostalno dođe na podijum sa peharom u rukama. Arauho je prethodno završio na rukama svojih saigrača, koji su tako pokazali koliko im je važno da bude uz njih jer kako je rekao i Hansi Flik "Ronald je naš lider, vođa i ključan član ekipe. Svi ga vole, svi se osećaju toliko sigurno kada je tu i zato se svi radujemo što je ponovo sa nama". 

I zato je na kraju i lepo videti zbog čega ono Barsino "više od kluba" nije u potpunosti palo u zaborav u moru gomile negativnih stvari koje prate Katalonce poslednjih godina. Navijači Barselone danas su ponosni zbog načina na koji je pala još jedna pobeda u "El klasiku", zbog toga što se vratio kapiten Arauho i što ekipa sa Hansijem Fliko diše kao jedan.

I da, Rafinja je najpotcenjeniji igrač današnjice i nepravda zbog činjenice da je u izboru za "Zlatnu loptu" bio tek na petom mestu, te da nije bio u FIFA timu godine, najbolja je vest za Barselonu. Brazilac je odlučio da to iskoristi kao motivaciju da svima zapuši usta, a svoju "zarazu" da gilja, juri, igra presing 90 minuta, preneo je i na ostatak tima, koji ga u svakom trenutku slepo prate. 

Superkup Španije? Da, potpuno nebitan trofej. Sve ostalo što je doneo Barseloni u fudbalu je najvažnije. Prestiž, suze najvećeg rivala, jedinstvo ekipe i povratak kapitena posle psiholoških problema. 

I zato je danas: Barsa - "Més que un club", Superkup - više od trofeja.