Barsin paradoks - Real Madrid najlakši rival, a lakše će osvojiti LŠ nego La Ligu?

Barselona ni peti put u nizu nije uspela da slavi na stadionu Koloseum u predgrađu Madrida, a tokom ovog meča, mogli smo da vidimo sve loše stvari zbog kojih su španski fudbal i La Liga potonuli poslednjih godina.

Da krenemo redom. Hetafe je oličenje svega ružnog u fudbalu, i tu možda najmanje mislim na samu igru, koja je - retko negledljiva, da ne kažem - odvratna. Ali, sistem igre malih protiv velikih jednostavno mora da bude takav i to je sasvim u redu. Da se jedan Hetafe otvori protiv Flikove Barselone, primio bi i više golova od Real Madrida, dakle, 6+. 

I nije sporna defanzivna igra, koliko sve ono što igrači Hetafea rade tokom meča i što im svaki sudija dopušta. Ali, oni su toliko prljavo utrenirani da rade sve ono što ne spada pod fudbalski pravilnik o ponašanju i sredstvima da dođu do rezultata, da im sudije nekada ne mogu ništa. Kako da sudija reaguje na  ponašanje anonimnog marokanskog deteta koje je ušlo u finišu meča da iscenira sve što može da ukrade još koji sekund i da isprovocira Barsine igrače da dobiju crveni karton? Nadoknada vremena se nije ni igrala, Barsa je nasela na provokacije, Hetafe je tukao, a sudija je potpuno pogubio konce, jer nije znao kako da reaguje u određenim i nejasnim situcijama. Hetafe je savršeno utreniran tim koji sve radi na ivici, najprljavije i najperfidnije moguće. Dijego Simeone i njegovi ratnici bi im skinuli kapu na sve ono što su spremni da rade nekažnjivo tokom 90 minuta ničega, igre bez lopte, igre bez želje da se igra fudbal.

Jer, nije nekažnjivo kada se igrač tokom 90 minuta ponaša kao svaki igrač Hetafea - da provocira, udara na ivici faula, vuče za dres bez lopte, pa se izležava, pa malo kraducka i kod svakog auta ili prekida. Oni su tu utrenirani kao specijalci, tačno idu dokle smeju, da im ni sudija ne može ništa. I tako već pet godina zaredom otkidaju Barsi titule. I na to dodajte da je delegat sinoć u izveštaju napisao rasističke uvrede na račun Alehandra Baldea. 

Ali, to nije sve. Svaki put, na ovom stadionu, bude i barem jedna kapitalna odluka sudija na štetu Barselone.

Trenutak koji je odlučio meč jeste kada je Kunde oboren posle jednog kornera, a sudija nije ni pogledao VAR da još jednom proveri svoju odluku da ne dosudi penal. I ne bi to izazvalo toliko bure da zbog identičnog prekršaja nije dosuđen penal za Real Madrid u meču protiv Hetafea. Antonio Ridiger je, baš kao i Kunde, oboren sa obema rukama i Real je tada dobio penal. 

Obe situacije kruže društvenim mrežama i uvek se postavlja isto pitanje kada su u pitanju sudije u Španiji - zašto je jedno penal, a drugo ne? Kao i za desetine sličnih situacija u La Ligi poslednjih sezona. 

Međutim, na kraju, mora se priznati da je i Barsa sama sebi pucala u nogu. Na poslednjih osam ligaških mečeva ima samo JEDNU pobedu, tri remija i čak četiri poraza. I što je najgore, kako je rekao i Ćolo Simeone "Barsa verovatno nije zaslužila da kiksne ni na jednoj od tih utakmica".

Barsa jednostavno mora da bude ubitačnija kada igra protiv niskog bloka i prljavog rivala kakav je Hetafe. Zvuči paranormalno, ali, da Barsa igra 10 utakmica protiv Reala i 10 protiv Hetafea, imala bi više pobeda protiv Anćelotijevog tima. I zato ne može da osvoji titulu, ali može verovatnije - Ligu šampiona. 

Zamislite samo paradoks - Real Madrid danas može da pobegne Barseloni na +7. Istoj Barseloni koja ga je ponizila sa 0:4 i 2:5, a da nije bilo sudije Mansana, u Džedi bi prošli još gore nego u oktobru na "Bernabeu". 

Ukratko - Barsa bi mogla da osvoji La Ligu da se takmiči samo sa Real Madridom, ali teško može i kada protiv sebe ima La Ligu, sudije i Hetafeov antifudbal. 

Srećom, toga nema u Ligi šampiona, barem ne u tolikoj meri. Gde nema svih ovih kancera španskog fudbala, Barsa ima mnogo veće šanse, čak i protiv daleko jačih rivala.