Bio jednom jedan Serhio Buskets, nije imao ništa, a znao je - sve

"Kada gledaš utakmicu, ne vidiš Busketsa. Ako gledaš Busketsa, vidiš celu utakmicu. Kada bih morao da izaberem samo jednog fudbalera za reinkarnaciju, to bi bio - Serhio" - Visente Del Boske. 

"Bez Busketsa, Barselona i Španija nikada ne bi osvojile sve što su uspele. On je najvredniji unikat modernog fudbala" - Ćavi. 

"Prvi put kada sam gledao Busketsa, nazvao sam prijatelja i rekao: "upravo sam video igrača izumrle vrste. On je zvezda i apsolutni talenat". Nikada nisam video taktički inteligentnijeg igrača" - Luis Cezar Menoti. 

"Jedini broj 5 koga sam ikada upoznao, a koji je broj 10 i koji radi sve savršeno precizno je Buskets. On je doneo potpunu konfuziju u fudbalski svet. Od kako se on pojavio, svi mi smo počeli da očekujemo da na toj poziciji mora da igra igrač koji ima odličan pas, što pre nikada nije bio slučaj. Pre Busketsa, "desetke" su bile te koje su morale da igraju pas igru bez greške. Onda se pojavio Buskets. Da li može da se pojavi još jedan takav, koji je i "petica" i "desetka"? Ne, postoji samo jedan Serhio Buskets" - Huan Roman Rikelme. 

Ne postoji fizički pogrešniji igrač. Zapravo, hajde da se prvo složimo da su sve ovo njegove precizne definicije: 

- Prespor je.
- A od brzine mu je čak gora i fizička sprema. 
- U duele ne ulazi, jer čime da ih dobije? 
- Igra glavom? Ne ume ni da skoči.
- Šut? Pa, može da dobaci sa 30 metara do prečke. 
- U osnovnoj školi zvali su ga "stalak". 

Suštinski, Buskets prema modernim fudbalskim propozicijama nema - apsolutno ništa. Prema propozicijama fudbalskih intelektualaca ima - sve. I to je možda najbolji početak, a i kraj priče o katalonskom dinosaurusu, izumrloj vrsti, savršenog fudbalskog bića koje više neće oživeti u modernom svetu. 

Čuo sam nedavno jednu priču koja me najviše asocira na Busketsa. Onako okvirno (i ne zamerite mi na šturim informacijama), u pitanju je bila neka porodica ili grupa ljudi, koja je posle Prvog svetskog rata i Crvene revolucije odbegla u sibirske šume i tamo zaboravila na vreme i godine. Našli su ih doslovno posle nekoliko decenija. Dečica koja su tada pobegla sa svojim roditeljima, postali su odrasli u pozamašnoj starosnoj dobi i nisu znali apsolutno ništa u svetu u kom su se pojavila. Otprilike "Posetioci" koji nisu parodija. Socijalizacija, higijena, komunikacija, na svim ispitima su pali. Navodno je bio jedan dečak koji je jedini reagovao u dodiru sa modernim svetom, kada je dobio jedan zagrljaj i šačicu hrane i psiholozi su nekim svojim metodama utvrdili jedino što su mogli, iako to baš i nije vredelo u lekcijama koje je trebalo da prenesu - dečak je na najjednostavniji način, posle najjednostavnije metode (zagrljaja i parčeta hleba), pronašao da nekim svojim govorom tela prenese čistotu ljubavi i svoje duše. U kasnijem radu, koji je kratko trajao, jer su svi nažalost umrli jer nisu bili otporni na sve postojeće viruse i bakterije, psiholozi su bili impresionirani što dečak koji ne ume ništa, može da pokaže sve.

Kada bi se, u nekom paralelnom vremenu, po receptu Visentea Del Boskea, reinkarnirao Serhio Buskets, ovaj koji je kao "stalak" bio najbolji defanzivni vezni igrač svoga doba (da, zauvek ću to tvrditi), u nekom bliskom budućem vremenu, bio bi verovatno taj dečak. Ti moderni vezni, a posebno zadnji, biće dijemetralno suprotni od njega. Na terenu bi se teško sporazumevao iko sa njim od saigrača, a publika bi bila nevešta da prepozna suštinu onoga što želi da im predstavi. A to je - onaj pravi, suštinski, jednostavni i najlepši fudbal. U kom ne treba da budeš jači i brži, već pametniji i da vidiš dva koraka ispred.   

Busketsova igra od 2008. godine kada ga je, pazite sad, Pep Gvardiola stavio u tim i proterao Jaju Turea, (za koga znamo šta je sve radio u "NAJJAČOJ LIGI NA SVETU"), pa sve do danas, bila je nemoguća u nekom prošlom vremenu i biće nemoguća u ovome koje dolazi. Rikelme kao fudbalski romantik jeste bio u pravu kada je gore u uvodu definisao Busketsa, ali moderni fudbal će istisnuti tu vrstu igrača. Objektivno, da li vidite da nestaju i one "prave desetke" koje su bile zaštitni znak fudbala decenijama unazad, da neće još brže propasti prototip igrača kakav je Serhio Buskets na "petici"(?). 

Fudbal je postao mešavina fizike i biznisa. To je nekako, nažalost, i ekvivalent i ovog našeg modernog doba - što si više "jak" (ne samo fizički"), to ti i bolje ide biznis. Trka i fizička sprema, jer se igra za raju, a onda se, je li, zanemaruje taktika, "XG", XGA i "XSVEEEE", menja nam onaj naš ogoljeni fudbalski pogled na svet (fudbal kao igru). 

Naravno, taktika će uvek biti tu (gledali ste valjda sinoć Karla i Pepa), ali taktički majstori moraće da imaju što jaču fiziku i sve ono što nema i nikada nije ni imao - Serhio Buskets. 

Njegovim odlaskom, a ne Inijestinim, Ćavijevim, Mesijevim, došao je zaista, ali zaista, kraj jedne ere. Najlepše u istoriji Barselone i tima koji je vrlo verovatno bio najbolji u istoriji fudbala. Sigurno ste videli i fotku koja kruži mrežama od danas, koja je još jedan podsetnik da smo svi mi, a posebno navijači Barselone, živeli u prekrasnom fudbalskom dobu.

Odlazak Serhija Buksetsa neće se mnogo osetiti, koliko se osetio njegov dolazak u fudbal. Bio je prototip svega onoga što zadnji vezni nije smeo da ima, a opet je bio bolji od svih ostalih. Ostale brojke, znate - 31 trofej sa Barsom, u nedelju će biti 32, SP i EP sa Španijom. Jako malo golova i jako malo asistencija. Premalo svega za prosečnog konzumenta ove igre. Previše za svakog dinosaurusa koji i dalje romantizuju fudbal i gleda ga kroz oči Serhija Busketsa. 

Nema snagu, fiziku, duel igru? Još manje brzinu i šut. Lomi linije kretanjima i pasom. Prvim lažnjakom vraća čuvara u petliće, drugim u jaslice. Ne uklizava, jer pročita nameru rivala ranije i uzme čistu loptu. Opet zalomi. 

Nažalost, neki će reći da ga je moderni fudbal pregazio. Žalim te koji tako (ne) vide fudbal. Jer, oni nikada nisu ni gledali Busketsa, da jesu, videli bi celu utakmicu. Videli bi suštinu fudbala.

Gracias Señor Sergio, vaš dres sa brojem 5, danas je poručen. Poslednji komadić koji nedostaje.