Blizu je leto, ko je zaslužio da ostane u Partizanu?

Aktuelna Partizanova sezona je tokom zime sa svih strana analizirana ''uzduž i popreko'', pa ovoga puta nećemo ponovo podsećati na sve turbulencije koje su se dešavale u klubu i oko njega, a koje su kulminirale odlaskom najtrofejnijeg evropskog trenera Željka Obradovića.

Četiri meseca kasnije, posle određenih promena i u igračkom kadru, ali i posle povratka na teren Karlika Džonsa i Šejka Miltona koji su se oporavili od povreda, Partizan izgleda stabilnije, atmosfera u ekipi se značajno popravila, pa su crno-beli u poslednja četiri kola Evrolige uspeli da ostvare sve četiri pobede i da se na tabeli domognu 15. mesta, znatno pristojnijeg u odnosu na period kada su držali ''fenjer''.

Klupske ambicije su bile mnogo veće pre početka sezone, ta očekivanja su brzo izneverena, pa je sada na upravi kluba da iskoristi ovo loše iskustvo za ispravljanje prošlogodišnjih grešaka i da na leto formira tim koji bi mogao da bude ozbiljan kandidat za plasman u plej-of.

S tim u vezi, ovih dana se dosta govori o pokušajima čelnika crno-belih da produže saradnju sa najboljim igračem ekipe, plejmejkerom Karlikom Džonsom. Pregovori se intenziviraju i nema sumnje da će crno-beli učiniti sve da zadrže sjajnog pleja, oko koga bi zatim okupili kompatibilan tim, koji bi i Džonsu bio primamljiv da u Evroligi sa Partizanom konačno ostvari velike stvari.

Dakle, ako postoji nešto oko čega bi i uprava i navijači Partizana bili jednoglasni, to je zajedničnka želja da Karlik Džons ostane u timu i naredne sezone i to uopšte nije sporno.

Jasno je da će tokom leta Partizan angažovati i nova pojačanja, ali da bi se stvorila jasna slika na kojim pozicijama bi ta pojačanja trebalo da se traže, neophodno je na vreme doneti odluku koje još igrače iz aktuelnog sastava treba zadržati.

Postoji još jedno ime oko koga nema dilema, a to je još jedan ljubimac navijača Izak Bonga, nemački reprezentativac za koga je nedavno postojalo inteeresovanje iz NBA lige, ali je uprava Partizana odolela tim ponudama i nije želela da se odrekne usluga izvanrednog krilnog igrača. Bonga je svojim igrama u potpunosti zaslužio da se nadležni u klubu bore za njegov što duži ostanak u Partizanu.

Iako je dolazak veterana Nika Kalatesa u toku prvog dela sezone dočekan sa dosta skepse, kako sezona odmiče 37-godišnji plej ima sve veći uticaj na igru Partizana. Maestralne asistencije su njegov zaštitni znak, odlično razigrava saigrače, ali ume i da ''stane na loptu'' kada treba, kao i da nametne ritam igre koji njegovom timu odgovara. Iako mu šut nije jača strana, umeo je u pojedinim utakmicama da uđe i u sjajne šuterske serije, pa je dosadašnji utisak koji je ostavio u Partizanu vrlo povoljan i veliko je pitanje mogu li crno-beli na leto da pronađu nekog drugog igrača tog kalibra i ogromnog evroligaškog iskustva. Pozne igračke godine bi potencijalno mogle da budu problem, ali Kalates za sada ne daje signale da razmišlja o skorom penzionisanju.

Poput Kalatesa, i iskusni centar Tonje Džekiri je došao usred sezone, i to u jeku velike Partizanove krize, ali je uspeo da se nametne, vrlo brzo se uklopio u ekipu, a pogotovo se odlično slaže sa Kalatesom, sa kojim je sarađivao i u Fenerbahčeu, pre tri-četiri godine. U poslednje vreme Džekiri demonstrira i svoje sve moćnije oružje, a to je šut sa poludistance, što smo mogli da vidimo i sninoć protiv Asvela. Ako Partizan bude imao najviše ambicije u Evroligi sledeće sezone, biće mu ipak potreban još kvalitetniji prvi centar, neka nova ''zver'' u reketu, ali bi Džekiri mogao da bude odlično alternativno rešenje i crno-beli bi i sledeće sezone imali od njega velike koristi.

Partizan je tu ''zver'' neuspešno tražio prošlog leta, pa je onda tokom jeseni angažovao Bruna Fernanda koji je bio u drugom planu u madridskom Realu. Snažni centar jeste ostavio solidan utisak do sada, ali nije to kalibar koji su u Partizanu želeli pre početka sezone. 

Ima indicija da će crno-beli angažovati i dvojicu domaćih centara Nikolu Tanaskovića I(li) Dušana Miletića, a ako bi se doveo još jedan vrhunski stranac, jedan od aktuelnih centara bi bio prekobrojan, a utisak je da bi to mogao da bude Fernando.

Šejk Milton je i dalje misterija. Prvi deo sezone je bio daleko ispod očekivanja, imao je problema i sa povredama, ali sada u drugom delu sezone je počeo da pruža nešto bolje igre. Ako nastavi da napreduje, na njega bi sledeće sezone moglo da računa, pogotovo što će biti vezan ugovorom, ali u suprotnom bi crno-beli mogli da pokušaju da urade nešto što su letos uradili sa Lundbergom i Nilikinom i prrihvate neku eventualnu ponudu za američkog beka.

Sterling Braun i Dvejn Vašington su starosedeoci, mnogo se i od njih očekivalo ove sezone, pogotovo od Brauna koji je dobio i bolje finansijske uslove, ali je u većem delu sezone pružao partije ispod očekivanja uz neuobičajeno mnogo izgubljenih lopti, promašenih ''zicera''. Vašington je umeo da razgali navijače svojim šuterskim sposobnostima koje jesu izvanredne, ali slabosti koje ima u odbrani je teško tolerisati ukoliko se žele trofeji i veliki iskorak u Evropi.

Dilan Osetkovski je ove sezone bio pod velikim pritiskom zbog te doping-afere kroz koju je prošao pre dolaska u Partizan, ali čiji se repovi i dalje vuku. Zato je oko njegovog angažovanja letos bilo mnogo polemika u Partizanu, ali imajući sve to u vidu šta se sve o njemu pisalo i kroz šta je sve prošao, krilni centar Partizana je ostavio solidan utisak, možda čak i iznad očekivanja. Na primer, sinoć je svojim odličnim šutem za tri poena sprečio mnogo veće probleme protiv Asvela i to svoje oružje vrlo dobro koristi. Iako je nedavno izgledalo da je njegova priča u Partizanu završena, ne bi trebalo odbaciti mogućnost da ga vidimo i sledeće sezone u crno-belom dresu.

Nedostatak domaćih igrača je bio Patrtizanova velika slabost ove sezone i došla je pogotovo do izražaja u Kupu Radivoja Koraća. Zbog toga će biti teško odreći se usloga bilo kog od aktuelnih domaćih igrača u sastavu Partizana, ali ako pitate navijače, verovatno će velika većina glasati za ostanak Arijana Lakića, momka koji unosi neophodnu energiju na teren, koji je sposoban da izvrši teške zadatke u defanzivi i može se reći da je u ove nepune dve sezone uspeo da ispuni ono što se od njega očekivalo.

Kapiten Vanja Marinković će ovu sezonu želeti što pre da zaboravi, pre svega zbog teške povrede Ahilove tetive, od koje se i dalje oporavlja, ali i zbog lošijih partija u prvom delu sezone i velike krize tokom koje je on kao kapiten tima bio pod najvećim pritiskom.

Bez obzira na sve, Vanja Marinković se može smatrati sigurnim članom ekipe Partizana sledeće sezone. Biće mu potrebno vremena da se vrati u pravu formu, ali njegov kvalitet nije sporan i kada ponovo bude potpuno spreman, uz mnogo bolju atmosferu u timu, i Vanja će ponovo biti onaj stari.

Siguran za sledeću sezonu trebalo bi da bude i mladi Uroš Mijailović sa kojim je nedavno potpisan i višegodišnji ugovor i ako se za nekog igrača može reći da je budućnost Partizana, onda je to on.

Aleksej Pokuševski je igrao od sjaja do očaja i nazad, ali on je neko ko je privržen klubu, ko ima talenat i svakako bi i sledeće sezone mogao da bude koristan, ako ne mnogo i Evroligi, onda svakako na domaćoj i regionalnoj sceni.

Aleksa Radanov je stigao kao ispomoć tokom zime, ali utisak je da polako gubi poverenje trenera Penjaroje, baš kao i mladi Mitar Bošnjaković, pa je i njihov status u Partizanu upitan za sledeću sezonu.

Džabari Parker? To je ispričana priča...