Dve sedmice koje određuju da li je Voša "evropska" ili ne

Lepo je biti pristalica Vojvodine ovih dana. Nakon što je u klub ušao jedan od uticajnijih biznismena iz sveta fudbala, Milan Mandarić, posle reprezentativne pauze "stara dama" je upisala i najubedljiviju pobedu i to četvrtu u nizu. 

Mnogi su bili skeptični izborom Božidara Bandovića kao zamenika za Ranka Popovića, ali ako je suditi po rezultatima i sve boljoj igri, izgleda da bi moglo u našem fudbalu ponekad i da važi ono pravilo da je "trenerima ipak potrebno vreme da uspostave svoje principe i da ih igrači shvate". 

Istina i da je raspored išao na ruku Vojvodine, koja je u ovom nizu redom pobeđivala redom Voždovac, IMT, Novi Pazar i Radnik, koji su sigurni učesnici plej-auta. Prethodno je Voša prosula pobedu u Ivanjici, propustila zicere protiv Mladosti i Spartaka na svom terenu, te da su upravo na te tri utakmice igrači iskoristili šanse, "stara dama" je objektivno mogla da ima šest bodova više.

No, ispravki nema, sada je važnije ono što je ispred, a ispred je ključnih 10-14 dana. Vojvodina će u tom periodu dva puta odmeriti snage sa možda i najvažnijim direktnim rivalom za Evropu, Čukaričkim. Voša i Čuka imaju isti broj bodova, zajedno će se sa Radničkim 1923 do samog kraja boriti za četvrto i peto mesto.

Voša najpre dočekuje Čuku u utorak od 18.30 u prvenstvenom meču, a potom nedelju dana kasnije gostuje na "Banovom brdu" u četvrtfinalu Kupa Srbije i ne zna se koja je utakmica važnija. Prva je ona od "šest bodova" u ligi, a potom 90 minuta koji donose polufinale Kupa Srbije. Između Vojvodina gostuje Železničaru u Pančevu, što je još jedna utakmica u kojoj mora da osvoji tri boda ako želi u Evropu. 

Za kraj ligaškog dela, Vojvodina dočekuje TSC, 14. aprila, nakon čega sledi raspored plej-ofa.  

Da li je moguće da Vojvodina osvoji maksimalnih devet bodova u preostale tri utakmice i da se plasira u polufinale Kupa? Pa, pred svojim navijačima, a nakon ovakvog niza, zaista bi podrška sa tribina mogla da bude ključna u mečevima sa teškim i velikim rivalima poslednjih godina kao što su Čuka i TSC. Osim što te utakmice donose bodove, eventualni trijumfi bi zapravo doneli i nešto više, a to je osećaj da Voša zaista ima pravo da se nada plasmanu u Evropu, koji se na početku sezone nije ni dovodio u pitanje.  

Oko kluba se ponovo probudila neka pozitivna energija, tome je najviše doprineo i dolazak Milana Mandarića, te bombastične reči predsednika Dragoljuba Zbiljića da će "leto 2024. biti vrelo i da navijači mogu da očekuju pojačanja iz 'ligi petica'". Dolazak Dušana Tadića u ovom trenutku zaista deluje kao nemoguća misija ovog leta, no, ako sledećeg postane slobodan, možda zaista odluči da završi karijeru tamo gde je sve počelo.

No, za početak, biće i dovoljno da sportski sektor nastavi da "ubada" sa pojačanjima kao zimus. Za razliku od nekih ranijih prelaznih rokova, deluje da je januar 2024. bio najbolji prelazni rok do sada, u eri Dragoljuba Zbiljića. 

Prvo, Seid Korać i Seri su momentalno uskočili u startnih 11 i ne samo to, tako im je malo trebalo da prave razliku na terenu. Korać se pokazao kao kvalitetnije rešenje od prethodnika Lazara Rosića, odličan je u duel igri, pozicioniranju i nekako je "namestio" glavu na pravo mesto da se odmah uklopi. Istovremeno, u napadu je Seri igrač koji donosi najveću razliku u igri "jedan na jedan". Davno Voša nije imala toliko konkretno krilo, koje svaku situaciju koristi za prodor i drigbling i pritom ima visok procenat uspešnosti.  

Na to treba dodati da se posle nešto slabijeg starta, Njegoš Petrović konačno pokazuje u pravom svetlu, dao je dva gola, a takođe je i Vukan Savićević počeo da se nameće kao starter, u Surdulici je upisao asistenciju. Jedini znak pitanja visi iznad golmana Rosića, koji je nekako bio i žrtva lošije forme i slabijih igara na startu drugog dela sezone, Carević je dobio šansu, baš kao i Bjeković, kada je Voša krenula u pobednički niz, a pritom i uspevala da sačuva svoju mrežu. 

Ovakav zimski prelazni rok mora da bude samo uvertira da leto 2024. godine bude još bolje. Voši su svakako potrebna pojačanja ako želi da bude konkuretna u Evropi, te je roster od 18-20 kvalitetnih igrača podrazumevan za igru na više frontova, u kontinuitetu, posebno u ovom Bandovićevom ritmu, sa mnogo trčanja, presinga i visokim procentom poseda lopte. 

Ali, o letu 2024. bavićemo se kada prođe ovo proleće, koje na "Karađorđu" baš miriše onako kako ceo Novi Sad želi. Kao što je i Milan Mandarić na svojoj promociji rekao da želi da vrati navijače u što većem broju, jer su oni ključni u fudbalu, sada je pravi trenutak da dođe do još jačeg "partnerstva". 

Istina da se utakmica sa Čukom igra u utorak, te da navijači Voše odavno bojkotuju iste sa transparentom "fudbal se igra vikendom", ali vanredno kolo je vanredno kolo, to je "vikend usred nedelje" i podrška sa tribina protiv Čuke, može da prelije tas na pravu stranu. 

Samo sedam dana kasnije protiv istog rivala na Banovom brdu, pravi je trenutak da se pošalje snažna poruka sa "Karađorđa" - "dolazimo po pobedu i na vašem stadionu". 

Evropska Voša vapi za ovakvim utakmicama, ali i pobedama u naredne dve nedelje, jer samo tako opravdava epitet "evropska" koji je pomalo izbledeo poslednjih godina.