Engleska - Ništa nije taman?

Engleska je u nevolji. 

Dogodilo se rundu prekasno, nema vremena za fina podešavanja, grubi radovi ne valjaju. Pobeda je uvek lek, preokret svakako dokaz da ne postoji ništa što ne možeš da popraviš, ali odavno nije bilo ovakve sumnje. Dugo nisam video Englesku nesigurnu u sebe i u to šta treba da radi. Kao da su "Leopardi" rastrgli taj plašt samouverenosti kojim su se Englezi godinama pokrivali. Nakon što je promenjen selektor napisao sam da bi mogli neprijatno da se iznenade kada budu shvatili da je "Gazbol" izvlačio najbolje iz ekipe. Izgleda da su sada stvari jasnije.

Doduše, sa manje ii više ogrebotina, tu su gde su želeli da budu. Od kada je objavljen žreb "Asteka" je lebdela kao mogućnost nad glavama jednog od favorite prvenstva. 

Imaju li razloga da se plaše mesta bolnih sečanja?

Da, ali ne zbog domaćina, nadmorske visine, šarenila tribina, tradicije. To su stvari koje veliki timovi rešavaju. U svoja dva domaćinstva, na istom mestu, u istim uslovima, Meksikanci su teže ili lakše završavali pod nogama favorite.  

Engleska je sebi najveći problem.

Previše je herojskih momenata, premalo kontrole.

Previše je centaršuteva, (protiv Afrikanaca najviše u istoriji od 1966. godine) premalo alternativnih planova.  

Previše je soliranja po boku, premalo pomoći defanzivnih spoljnih igrača.

Ništa nije taman, o tome se radi.

Krivac je Tuhel, niko drugi. Nerazumna odluka da povređenog Livramenta zameni Čalobom, dovela ga je do situacije da na kraju Rajs završava kao četvrti desni bek u četiri utakmice. Nije problem, ta će momčina, ako treba, pozajmiti i vazduh saigračima pod oblacima Meksiko Sitija. Ali još ga nisu klonirali. Bez njega u veznom redu Eliot Anderson ne deluje kao lik od 120 miliona. Dakle, Tuhel ne sme da izneveri prirodu i veže Rajsa za desnu aut liniju, Ris Džejms se neće oporaviti, pa ostaje Đed Spens. Isti onaj na koga je selektor izručio gomilu primedbi tokom šesnaestrine finala. 

Spens nije igrač za ovaj nivo. Neko taktičniji će reći, "ne još", bliži sam onom "nikada". Ne ume da se brani, lako ga je uvući u nesigurnost. Pošto je ispustio igrača kod gola, kasnije je iz straha odbijao da pomogne Maduekeu visoko u napadu. To Tuhelov "conditio sine qua non", dva wingera i Kejna, otupljuje u startu. 

Ne uliva poverenje ni štoperski tandem, Konsa i Guai su imali svoje momente panike. Najupečatljiviji je onaj koji je izazvao svađu, kada je Visa propustio da pošalje Englesku kući. Tuhel je počeo sa Stounsom ovo prvenstvo, sada ga je negde zaturio, tamo pri kraju klupe. Sa toliko otvorenih pitanja, ovaj tim mora da čeka, da se prilagodi. 

Engleska ne može da očekuje da će protiv Meksikanaca napraviti toliko šansi kao u duelu sa Kongom. Niti sme da tako pritisne rivala i pomeri liniju ka centru. Meksikanci su se posle onog protivprirodnog bluda sa "Tatom" Martinom vratili sebi. Agire je sinonim za direktan fudbal, buljuci brzih Gonzalesa koji se transformišu, nalaze najkraće putanje do nagrade. Tu mišolovka ne pomaže, neće Meksiko bezglavo jurnuti naložen bukom "Asteke". To Tuhel zna, pa je oprezna Engleska nešto što treba očekivati.

Belingem je posebna priča. On nekako hoda po ivici, klasa nije sporna, to je igrač koji nameće volju ostalima. Ali, u tome je kvaka 22, često želja ume ga zatetura ka provaliji, jedan crveni su mu oprostili, protiv Konga je bio blizu. 

Tuhel je, da se vratim selektoru, pogrešio sve u šesnaestini finala, bilo da govorimo od očekivanju postavke kolege Desabra, bilo jer je dopustio da tim bude nepažljiv, a onda i paničan u prvom poluvremenu. I izvukao se.

Ova utakmica će pokazati da li je Engleska loš đak ili je to bio samo loš dan u školi.