Fudbalska buržoazijo, a je l' sme i ovako?

Fudbaleri Bode Glimta nastavili su večeras istorijsku evropsku odiseju plasmanom u osminu finala Lige šampiona.

Izabranici Kjetila Knutsena su po drugi put u razmaku od samo šest dana pobedili ekipu Intera, ovoga puta u fudbalskom hramu pod imenom Đuzepe Meaca rezultatom 2:1.

Ovakav rezultat kluba iz grada koji se nalazi u arktičkom krugu nije “smeo” da se dogodi iz više razloga.

Prvi je činjenica da je Bode na teren izašao sa čak devetoricom fudbalera iz Norveške, jedina dvojica stranca bili su Rus Nikita Haikin i Danas Kasper Hog. 

Broj igrača iz zemlje predstavnika bio je još veći tokom meča jer su u igru ušla još četvorica Norvežana, dok je pomenuti Danac Hog izašao.

Drugi leži u statistici, toj tako varljivoj kategoriji koja kaže - Inter je meč okončao sa 30 šuteva ka golu Bodea koji je šutirao sedam puta, čak 16 kornera naspram jednog Bodeovog, broj tačnih dodavanja Intera bio je 525, a Bodeovih tek 187.

Čak je i čuveni i često osporavani “xG” parametar (očekivani golovi) bio u korist domaćina - 2.14 prema 1.74.

Treći razlog je, naravno, novac. Bode Glimt sa godišnjom potrošnjom na plate igrača sa 7.390.000 evra zauzima 33. od 36 klubova u ligaškoj fazi Lige šampiona, dok je prosečna godišnja zarada igrača Bodea 280.000 evra.

Radi se o timu koji je pre dve pobede na Interom pobedio Aletiko u Madridu i Mančester siti u Norveškoj, a treba napomenuti da je Bode učinio to u jeku pauze u domaćem prvenstvu.

Godinama, možda i decenijama u najvišim krugovima fudbalske aristrokratije vlada mišljenje da najkvalitetnije klupsko takmičenje na svetu, što Liga šampiona svakako jeste, treba da igraju isključivo klubovi bogate tradicije, sa najplaćenijim fudbalerima, najlepšom igrom na terenu (šta god to značilo) i, najvažnije - najvećim budžetima.

“A, je l' sme i ovako”, pitaće se cela Evropa posle nove fudbalske lekcije iz polarnog kruga…