Glava porodice - Feđa Dudić

Teško da ćete pronaći klub na ovim prostorima koji je mogao da ponudi treneru ono što je mogao da ponudi Radnički iz Kragujevca. 

I ne, nije do novca, Radnički je jedan od klubova koji je i u donjoj polovini Super lige po finansijskoj snazi, do pre dve godine su Kragujevčani najmanje izdvajali za igrače i trenere. 

Situacija se malo popravila na finansijskom planu, ali daleko od toga da je na tom polju Radnički mogao da parira, recimo, tim Alžircima koji su nudili i čitavih 30 hiljada evra Feđi Dudiću na mesečnom nivou. 

I prošle sezone je Dudić odbijao ponudu za ponudom kako bi ostao u Kragujevcu, njegov osećaj pripadnosti i topline porodici je bio jači od svega što je stizalo sa strane. Feđa je, za razliku od drugih, svestan budućnosti i svoje ljubomore na drugog koji bi došao na njegovo mesto.

Jer, sve ono što je on radio u Kragujevcu elementi su jedne porodice, nema trenera u Srbiji koji će kritikovati navijače i koji ima takav autoritet da mu se skandira na svakoj utakmici kod kuće i na strani. 

Odgovornost koju je preuzimao, bio je besan kada je morao da zavisi od drugih rezultata, razmišljao je u svakom trenutku o budućnosti svoje porodice, ima autoritet, komunikativan je, i veoma, veoma strpljiv. Primer je i uzor. Sve ono što treba da ima glava porodice. 

Kragujevac mu je upravo to i ponudio - sedlo koje odiše komforom i sedlo koje nema nijedan drugi klub u Srbiji. 

"Ja bih išao u Sarajevo da pregovaram sa njim i da nismo izborili Evropu", rekao mi je Igor Konatar, direktor kluba. 

Jer, biti menadžer u nekom klubu u Srbiji, po ugledu na menadžere (trenere) u Engleskoj, graničilo se sa naučnom fantastikom do njegovog dolaska u klub. 

Feđa ima odrešene ruke, a cela kragujevačka fudbalska porodica ima neizmerno poverenje u njega kao čoveka koji je, kako reče Slavko Perović, sportski direktor, najbolji trener u istoriji kluba.