Istorijska sramota srpskog fudbala, probijeno dno i ODGOVORNOST kao zabranjena reč!

Današnji dan, 12. oktobar 2023. godine, prepričavaće i neke naše kolege sportski novinari koje se još nisu rodile i govoriće o njemu kao najcrnjem u istoriji fudbala u Srbiji.

Mislili ste da smo dotakli dno kada nam je Holandija u četvrtfinalu Evropskog prvenstva 2000. godine dala dala šest golova, a trebala je još toliko, mislili ste da smo probili dno kada su nam Argentinci na Mundijalu 2006. "spakovali" šest komada ili kada smo proslavili famoznog Azerbejdžanca Gurbana Gurbanova, izgubili kući od Estonije, primili gol od Slovenije sa centra...

Sve te "noćne more" našeg fudbala večeras su pale u vodu posle poraza selekcije Srbije do 21 godine od Engleske rezultatom 9:1 u Notingemu.

Znali smo mi da je Engleska prvak Evrope u ovom uzrastu, znali smo da u svom timu ima igrače koji se već sada pitaju u Premijer ligi, znali smo da smo od Engleske izgubili sve moguće mečeve kroz istoriju u mlađim kategorijama, ali nismo znali da smo mi toliko slabi i da je razlika u klasi baš tolika da smo ličili na San Marino.

Imao je selektor Dušan Đorđević u svom sastavu igrače iz Crvene zvezde i Partizana, igrača kog je Zvezda prodala u Milan, dvojicu mu je kao pomoć poslao Dragan Stojkovič Piksi iz A tima, a svi oni su uspeli da se obrukaju za sva vremena, da prime DEVET golova, a mogli su još najmanje toliko...

Dakle, "orlići" su večeras zabeležili najubedljiviji poraz ovdašnjeg reprezentativnog fudbala u istoriji. Računajući i seniore i mlade reprezentacije pod bilo kojim imenom (Jugoslavija, Srbija i Crna Gora, Srbija) da smo igrali.

Do pre nekoliko godina su naše mlađe selekcije osvajale trofeje, a sada smo doživeli toliku katastrofu, da to rečima baš i nije moguće opisati.

Čekati da sada neko preuzme ODGOVORNOST je uzaludna stvar, jer je ova reč u fudbalskoj Srbiji odavno obesmišljena na svim poljima. Selektor će verovatno "stradati", možda i neće, ali da li će njegov eventualni odlazak promeniti nešto?

Pa naravno da neće. Problem srpskog fudbala je nemanje sistema i katastrofalna organizacija na svim nivoima. 

Da li se neko nekada ozbiljno pozabavio šta rade naši regionalni savezi, na šta liče utakmice u tim nižim ligama, za koga se one igraju i ko su ljudi u odelima koji dolaze na razne sednice Skupština i podižu ruke, a da i sami ne znaju za šta ih podižu?

Na šta liče mečevi naših omladinskih liga i da li je nekog sramota zbog toga? Da li je moguće da nijedan naš tim nije u stanju da deset godina napravi levog ili desnog beka? A bekovi se prave, ne rađaju se ljudi sa talentom da budu bekovi. Ko nam radi u školama fudbala, ko dobija trenerske diplome, ko te diplome daje?

Sve su to uzroci, a ovo večeras je samo odjek i udarac koji smo u dobroj meri sami izazvali.

Ne može se godinama "vaćariti" na individualni kvalitet. Kada odu Tadić, Mitrović i društvo, doći će nam ovi i još gori od njih. Previše je loših stvari urađeno i deluje da je kasno da se bilo šta popravi...

Zato se spremite na nove "devetke"!