Kada ti je voda u ušima, ne želiš da ti štapić dodaje - Pep

Iako je i ranije bilo takvih naznaka, sada je i definitivno - sezona 2025/26 Premijer lige biće jedna od apsolutno najboljih.

Jer, imamo tri strašne trke - za titulu, za plasman u Ligu šampiona i za opstanak. Od sinoć nas najviše "radi" ova za titulu.

Čudan smo mi narod. Ćelava prevara bio je neprijatelj svih nas, a sada odjednom svi navijaju da ipak Pep preotme titulu jer Mikel Arteta igra nedovoljno lep i atraktivan fudbal. Do juče, ta ista većina govorila je da lepota i tika-taka ne donose trofeje, a sada od Mikela traži da igra lepše, jer "ovako ne sme da izgleda šampion Engleske". Licemerje bez granica definicija je svakog modernog navijača. 

Elem, da se vratimo na trku za titulu. Arsenalu je voda u ušima, Pep diše za vratom, kreće ono njegovo, ali ako neko zna baš sve to i ispekao se više puta, onda je to Mikel. Uostalom, i bio je pored njega dok je pravio prolećne preokrete i dolazio do trofeja kada doda gas od marta do kraja. Arsenal je imao dve utakmice kao šansu da se odmakne, nije dobio nijednu, i u psihološkom nokdaunu ide u goste najvećem rivalu, koji baš u ovom momentu prolazi kroz trenersku šok terapiju. 

Iako desetkovan, Totenhem je kao takav uspeo da nadoknadi 0:2 protiv Sitija i da na kraju uzme bod, a mogao je i sva tri. I svako ko misli da će ovaj derbi biti lagan, opasno se vara. Igor Tudor će imati vruć debi, ali ako je nešto kroz karijeru ispekao to su baš te neke vruće i lude atmosfere, od Marseja preko Rima pa unazad do Istanbula i Soluna i Splita. Svaki sledeći Arsenalov kiks nije samo gubitak bodova, već i mnogo ozbiljan poremećaj na psihološkom planu i na njemu Arteta sada mora najviše da poradi. Pobeda nad Totenhemom vraća ih u život. Ali još više, zapamtite, finale Liga kupa 22. marta protiv Mančester sitija. Ko tu utakmicu dobije, imaće ogromnu psihološku prednost za sve što sledi. A to što sledi je novo "finale", Siti - Arsenal 18. aprila na "Etihadu". 

Hajdemo sad kratko i o Pepu. Gvardioli bi ova titula bez dileme bila najslađa, od svih šest prethodnih. Jer, prošle sezone, svi su ga prozvali bivšim, imao je najgoru godinu od početka svoje bogate karijere, Siti je baš tako i izgledao - nikad gore i nije osvojio nijedan trofej. Doveo je opet pojačanja koja su mu bila potrebna, detektovao je rupe, posebno u odbrani, te Mark Geji sada donosi tu potrebnu stabilnost koju je izgubio početkom 2026. godine. S druge strane, Antoan Semenjo je doneo tu neku napadačku prazninu za golove kada Haland ostane dobro porkiven. I mašina nekako opet deluje kao pre. 

Pep nema nikakav pritisak, odnosno, nikakav je u odnosu na onaj koji je sada na Mikelu Arteti, njegovom velikom prijatelju još iz doba "La Masije". A Gvardiola je više naučio da igra pod pritiskom i da njemu gori, recimo, kao kada je njega godinama jurio Jirgen Klop. Ako smemo da damo za pravo da bilo šta prognoziramo, onda je to da trka neće biti završena do poslednja dva ili tog 38. kola. I tako i treba da bude, tako je najslađe. 

Jedno je sigurno - titula prvaka Engleske 2026. slaviće se gotovo kao nijedna druga u modernoj eri. Arsenal je čeka još od Profesora Vengera, a ostali odjednom navijaju da "ziheraš" Arteta bude drugi na postolju, čak i ako to znači da je opet glavni - Pep Gvardiola. 

Uzmite kokice, ohladite dovoljno piva, zavalite se i brojte koliko puta treba da spavate do svakog sledećeg meča u borbi za titulu.