Ko je kapiten?

Odlaskom Slobodana Uroševića na Kipar, upražnjeno je cenjeno mesto kapitena u Fudbalskom klubu Partizan. 

Klub, već dovoljno degradiran u poslednjih par godina, u novu sezonu ulazi sa trenerom koji nema previše iskustva, sa ambicijama koje nisu šampionske što je verovatno prvi put u istoriji kluba, ali i sa kapitenom koji nit' je najstariji, nit' najiskusniji, niti ima najviše uticaja na igru, nije bio ni vođa, čak u prethodnoj sezoni nije odigrao najveći broj utakmica, neretko je bio i na klupi za rezerve. 

U klubu su odlučili da to bude Svetozar Marković, mada se Bibars Natho neće složiti sa tom odlukom. 

"Ako i u zvaničnim mečevima budem kapiten, biće mi velika čast i zadovoljstvo da sa 23 godine budem kapiten Partizana. Ukoliko se to dogodi, potrudiću se da dam sve od sebe na svakom treningu, utakmici, da pomognem saigračima i svima u klubu", rekao je Marković. 

Šta znači biti kapiten?

Alesandro Del Pjero je čekao do svoje 27. godine da postane kapiten Juventusa, Iker Kasiljas je čekao do 29. godine, Raul do 26. godine... Dobro, možda Džerard jeste postao kapiten Liverpula sa 23 godine, baš kao i Sveta Marković u Partizanu, ali već tada je imao 20-ak mečeva za reprezentaciju Engleske i pet punih sezona kao igrač Liverpula gde je bio jedan od glavnih igrača i najuticajnijih na igru. 

Serija velikog broja davanja kapitenske trake mladićima koji su prilično neiskusni počela je početkom ovog milenijuma, uz par izuzetaka ranije, a isključivi razlog je bilo povećanje cene igračima, poput Stevana Jovetića, kasnije Nikole Ninkovića, mada daleko od toga da pojedinci poput pomenutog Jovetića nisu imali liderske sposobnosti. Podsetimo, sa samo 18 godina Ruben Neves je postao kapiten Porta, kasnije je prodat u Englesku, u Vulverhempton.

Da ne pominjemo kako može uticati na psihičko stanje starijeg, iskusnijeg igrača koji očekuje traku, koji će biti nezadovoljan kada vidi dete sa 18 godina koje mu komanduje na terenu. 

Ne ide. 

Svetozar Marković će tako morati, verovatno ni kriv ni dužan, da bude nadređeni na terenu jednom Bibarsu Nathu, čoveku koji je bio dugogodišnji kapiten i u svojoj reprezentaciji, ali koji nije dobio zvanje kapitena verovatno jer je jasno da mu cena više neće rasti i da ga Partizan neće prodavati u budućnosti. 

Samo, da li je prošlo vreme gde traka povećava cenu ili Partizan i dalje živi u prvoj deceniji ovog veka?