Kras(n)o je

Nećete zameriti ako sam u dualnom značenju, osim imena fudbalera, iskoristio izraz koji naše zapadne komšije koriste za "lepo" jer stvara idealan spoj onoga što imam želju da postignem.

Idealan spoj, baš kao što se tokom ovih nekoliko utakmica čini da su ostvarili Crvena zvezda i Žan-Filip Kraso, neko o čijim smo predstavama uglavnom čitali i slušali, povremeno i pogledali neku od njih.

Činjenica je da Crvena zvezda nije odstupala od nekog klasičnog taktičkog sistema kod prethodnih trenera. Uglavnom je to bila formacija sa četvoricom pozadi, dvojicom vezista, dvojicom krilnih fudbalera, te špicem i polušpicem iza njega. 

Ali, Barak Bahar je čovek koji je rešio da promeni neke stvari iz korena na stadionu "Rajko Mitić". Čak se i u bukvalnom značenju situacija na najvećem srpskom stadionu menja iz korena imajući u vidu da će nova travnata podloga krasiti dom fudbalera Crvene zvezde. Osim što je odlučio da napravi "rezove" u igračkom kadru i odrekne se kapitena i modernu legendu kluba Milana Borjana, te Slavoljuba Srnića i Marka Gobeljića, a šansu da mnogim mladim naraštajima iz školskih klupa iza "Marakane", Bahar je promenio formaciju koja ide u korak s vremenom. A u njenom srcu - on.

Žan-Filip Kraso je neko kome nije trebalo vremena za prilagođavanje, za upoznavanje sa novim saigračima koji u većini govore drugačiji jezik. Za divno čudo, Zvezda ne mora da čeka nekoga da proradi jer ovaj "motor" deluje našpanovano, zagrejano, spremno da vuče napad tima. Delovalo je kao da je protiv Nefčija imao teške noge usled priprema, ali to ga nije sprečavalo da egzistira na raznim pozicijama u ofanzivi. U susretu sa Fenerbahčeom izgledao je agilnije, startnije...

Izvesno je da ćemo Krasoa gledati kao drugog napadača u sistemu 3-1-4-2 koji postaje fluidniji tokom susreta. Momak rođen u Štutgartu je neko ko ima sposobnost da deluje na raznim pozicijama. Viđali smo ga na oba krila tokom dva susreta. Uglavnom je bio desno ulazeći u sredinu, a često je bivstvovao i kod centra igrališta spreman da prihvati loptu i odatle je iznese u srce napada ili na krila. Svojom odličnom tehnikom ume bez problema da se otarasi markacije, a onda brzinom ostane bez čuvara. Naravno, da bi sve to imalo smisla moraju postojati i saigrači koji će ispratiti njegove poteze. Videli smo juče koliko je Olajinka dobro osetio situaciju i posle 21 sekunde načeo mrežu Fenerbahčea, a nekoliko dana pre toga su njih dvojica izuzetno stvorili gol-šansu Mirku Ivaniću u duelu sa Nefčijem. 

Možda je neumesno porediti, ali ono što Kraso radi na terenu tako podseća na ulogu Roberta Firmina u nešto drugačijem sistemu Jirgena Klopa. Nešto je na šta nismo navikli u ovdašnjem fudbalu, ali valjalo bi da to postane java. Jer, drugačije nećemo napred.