Liverpulova groteska - Hoće li Klop naučiti od "Metalike"?

Kada se navučete na fudbal dileri vam ne objasne da su uživanje i uspeh privremeni, odnosno da ne postoji način da se osećaj ukalupi i serijski proizvodi. Na tome svi padamo, klica svakog neuspeha je kod većine gubitak entuzijazma da se stvari posmatraju od prilike do prilike.

To je problem Liverpula, previše dugo su bili uspešni svirajući isti repertoar. Makar to bila i hevi-metal tutnjava, na kraju se izvrne u parodiju, nešto poput Nervoznog Poštara. Ne mislim ništa loše, Jirgen Klop je oživeo dinosauruse na oročeno vreme, ali nevolja je što je i sam potpao pod kolektivnu zabludu da oni ne izumiru.

Zbog čega je Liverpul delovao kao vreća za udaranje protiv Reala?

Pa, posmatrajte to kao one boksere u kasnim četrdesetim što sitne komadiće slave izlože na garažnoj prodaji. Uvek deluje otužno kada heroji mladosti ostare sa vama samima pokušavajući da rade iste stvari i glume tinejdžere na pragu krize srednjih godina.

Sudbina baš nije imala milosti za Redse u utorak, da nisu postigli dva gola utakmica se ne bi pretvorila u grotesku. Jer, kada su nešto kasnije samozadovoljno probali da vide svoj odraz u ogledalu, sačekala ih je neprijatna slika, sve mane iscrtane kao kombinacija užasa i lakrdije.

Svakom timu istekne rok trajanja, zamka za pobednika, a Klop to jeste. je što se kao i svaki centurion očajnički drži istih lica. I pre Reala bilo je jasno da je ljudima poput Fabinja biologija ukrala razlog postojanja na terenu, da Van Dajk nezaštićen, bez stabilnog oklopa ispred sebe i hendikepiran Džoom Gomezom kao partnerom mora previše da trči, umesto da čita igru. Za njega je to promena kojoj nije dorastao.

U vezi sa istim rifovima koje Klopov tim izvodi na sceni računajući na isti efekat, njihovi bekovi su, sada ćete me proglasiti za jeretika, Roberto Karlos za siromašne. Problem je često maskiran onim ludim pobedama u sjajnim kampanjama u Ligi šampiona- Sećate se onih šarenih rolerkostera protiv Rome (7:6), pa pokera Barseloni u polufinalu godine u kojoj su pokorili Evropu, pa i prošlogodišnje vožnje motora po zidu straha protiv Benfike? U svim tim duelima, Liverpulovi spoljnji igrači nisu znali kada je dosta, delom i zbog toga što hevi-metal ponese čoveka. U par mečeva protiv Sitija delovalo je da je lekcija naučena, posle prašenja u prvih 20 minuta, Klopov tim je uspevao da odsvira neku tišu melodiju, povuče se, neznalice su to proglašavale za melanholiju. Ali, uglavnom je tim, pokušavao da izaziva organizovanu buku svih 90 minuta.

Sada više nema igrača sposobnih da proštepaju teren po širini, da zaoru po ledini koja nastane kada Aleksander-Arnold postavi šator u visini kaznenog prostora protivnika. I sve to se vidi kroz najjači teleskop na svetu kada igrate protiv Reala. Jer, Real ima sposobnost da se menja, ako postoje kameleoni u fudbalu, oni su bele boje. Nije samo do navike da se pobeđuje kada je stvarno bitno, meni pre liči da negde u Valdebebesu imaju sobu sa maskama koje menjaju po potrebi i u zavisnosti od predstave koja se igra.

Da je bio neko drugi, manje dobar, manje samouveren, manje ubeđen u svoju sposobnost metamorfoze, ni Liverpulova groteska ne bi ostavila takav užas na licima prisutnih. Ali, ko zna, ovakvi porazi i sezone mogu da budu dobra stvar. Sada će i vlasnicima (Klopu je to već jasno, ali on je lojalista i trener-lepak, za razliku od svih Murinja ovog sveta) užasna slika izazvati poriv na akciju.

Naravno da bi najveća glupost dopustiti da Klop ode. 

On je ove igrače učinio boljima nego što jesu. Nije naravno bezgrešan, nije niko.  mora da prihvati mejnstrim muziku da bi opstao, ali tu ima materijala za nove početke. Klop, ako ćemo biti u fazonu hevi-metala mora da sledi Metaliku, potreban mu je "Crni Album", odmicanje od treša, sofisticiraniji pristup. 

Da li je sposoban za tako nešto?

Ako nije, Liverpul se seli u antičku tragediju.