Lutanje u sistemu, oscilacije u glavama igrača, bonusi - Lalatović u do sada nepoznatoj misiji

Fudbaleri Vojvodine podbacili su opet, na gostovanju Jedinstvu na Ubu, jedva su osvojili bod, a više od toga, po prikazanoj igri, nisu ni zaslužili.

Šok terapija u prvom momentu nije uspela, što je bio i češći slučaj na "Karađorđu" u čestim smenama trenera. 

Postavljaju se ozbiljna pitanja o lutanju tokom igre, za šta igrači sigurno nisu jedini krivci, ali, sa ovakvim kvalitetom, izgovora zaista više ne sme da bude posle pune dve godine.

Koji su sve problemi koje Nenad Lalatović mora da reši i zbog čega će to biti izuzetno teško? 

Već smo pisali o svim trenerima između njegova dva mandata, ali, hajde da se samo osvrnemo na trenutnu ekipu i promene koje je doživela. Za manje od godinu dana, Lalatović je čak četvrti trener sa kojim više od polovine ekipe sarađuje. Oktobra prošle godine trener je bio Ranko Popović, u januaru je stigao Božidar Bandović, a potom je kratko tokom septembra na klupi sedeo i Nemanja Krtolica.

Svaki trener ima neke svoje zahteve, igrače koje želi da forsira, drugačiji način rada, samim tim i karakter, a svi znamo da je upravo on "najteži" kod Nenada Lalatovića.

I sam Lalatović je na konferenciji pred Ub rekao da igračima neće biti lako sa njim, da ima visoke zahteve, drugačiji način rada, ali, da li je ekipa mentalno spremna za tolike promene na klupi i da iznova počinje jedne te iste stvari u momentima kada je kontinuitet potreban, a zapravo je samo misaona imenica?

Dok se igrači upoznaju sa mentalitetom i zahtevima Nenada Lalatovića, na terenu su teški rivali. Voša nije odigrala ništa posebno protiv jedne od najlošijih ekipa u ligi, a sada slede dueli sa - dve prvoplasirane, a između ima i treći meč, u Kupu Srbije u Sremskoj Mitrovici.

Kostur tima - niko nije u formi

Možda je Evropa uzela maha, ali sada je već prošlo previše vremena od Ajaksa i Maribora. Najbolji igrači i lideri ekipe nisu na zadovoljavajućem nivou već nedeljama unazad. Vojvodina je, ma šta govorili za rezultate, sa Božidarom Bandovićem imala viziju igre, neke automatizme kojima je probijala rivale, ali je šanse promašivala.

Od njegovog odlaska, kako je vreme odmicalo, Vojvodina je sve teže u opasnu zonu i stvara sve manje šansi. Ekipa se previše oslanja na individualnost Kejleba Serija, koji je definitivno i među najboljima u ligi u igri 1 na 1, ali kada njega ne ide, kao na Ubu, Vošin napad je odsečen. Gol Veličkovića bio je plod greške i loše izbijene lopte pravo na sredinu šesnaesterca, umesto na stranu, baš kao što je Bamideleova šansa bila plod nekvaliteta odbrane Jedinstva. 

U prevodu, one prave akcije i šanse posle istih su - izostale. I nije da Vojvodina nije umela da ih stvara od početka ove sezone sa istom ovom ekipom, a sada se sve više muči. 

Izbor igrača - "nezamenjivi", pa na klupi 

Kolins Sičendže je kod Božidara Bandovića bio nezamenjiv, a onda se Seid Korać vratio da bude par Crnomarkoviću. Nemanja Krtolica je forsirao Dragana Kokanovića, dok je Lalatović na debiju odlučio da promeni oba standardna beka Buteana i Lukasa Barosa i to baš i nije delovalo kao najbolja odluka. 

Ostaje da vidimo šta će Lalatović uraditi po ovom pitanju, jer i sam kaže da "nije neki pobornik rotiranja", ali u ovom momentu je teško pronaći kompaktnih 11. 

Kasna pojačanja - logično i dalje nesnađena

Depu je imao nekoliko dobrih trenutaka, ali recimo, na Ubu kao da nije postojao. I Lalatović je pred Ub rekao da će biti potrebno pronaći pravo rešenje na poziciji "devetke". Bamidele može da igra na toj poziciji, ali mu nije prirodna, tako da će sigurno u narednom periodu igrati ili on ili Depu. 

Mladenović je dobijao neke minute, takođe se još nije uklopio i ne deluje da će biti uskoro prvotimac. Lazar Ranđelović je sigurno nedovoljno fizički spreman jer je stigao tek u septembru, nije prošao pripreme sa ekipom i zato je pitanje kada će moći da pravi razliku.  

Ovo je svakako još jedan problem za Lalatovića, jer su pomenuta pojačanja dovedena da bi pravila razliku i da bi bili kandidati za startnu postavu. Oni nisu prošli pripreme, stigli su finišu prelaznog roka i deluje da su sada daleko od potrebne forme.

Bonus igrači? 

Pomenuti Marko Mladenović između ostalog je doveden i zbog činjenice da je bonus igrač. Odlaskom Mihaila Ivanovića Voša se našla u velikom problemu sa bonus igračima, a deluje da je sada rešenje i golman Matija Gočmanac. Njemu je prvi dao šansu Krtolica, a sada i Lalatović na svom debiju. Veličković je bonus, kao i Mladenović, dok Andrija Radulović mnogo oscilira u svojoj igri i trenutno ne zaslužuje da bude u startnoj postavi. 

Zaključak - potrebno je gledati igrače u formi, bonuse, one koji su fizički spremni, a da svi oni budu kompaktni na terenu. Upravo u tome možda i leži uzrok Vošinih lošijih izdanja, lutanja u sistemu, izboru igrača i samim tim - pozicije na tabeli. 

Ukratko - Nenada Lalatovića čeka mnogo posla, a igrači će opet morati da se izdignu i što brže priviknu četvrtom različitom treneru za godinu dana.

Za kraj mogu samo da kažem - nisam siguran da je u bilo kojoj ligi neki tim uspeo da bude drugi na kraju prvenstva, a sa tri promene na klupi od početka letnjih priprema...