Murinjo - Slatka tajna restarta

Murinjo je lek za aritmiju, delotvoran i mada sa mnogo nuspojava. Upravo kada je Romi preskakalo srce, prepisan je porodici Fridkin kao nešto što će brzo delovati i hronične probleme dovesti pod kontrolu. 

To je kao kada vam lekar ili advokat saopšte prvo dobre vesti. Mi iskusniji čekamo neizbežno "ali", no, da se ne lažemo, svima nam prija olakšanje i shot nade, direktno u venu. 

Tamo odakle su gazde Rome, ljudi veruju u imidž. Pa pobogu da nije tako, ne bi nosili one grozne pertle koje predstavljaju kravatu, ili šetali smežuranih stopala u neudobnim čizmama na jari Kalifornije i Teksasa. Fridkini su posegnuli za jedinim mogućim rešenjem, Murinjom koji je izašao iz mode, ali je još uvek prihvatljiv. Posmatrajte kao malo pohabani kaput, čija se istrošenost neće videti pod prigušenim svetlima u izlasku. On je kao ono dugme na kompu što pritisnete kada vam treba restart u FM.

Naravno, ovo ne treba da shvatite kao porugu za Murinja, jednom sam ga nazvao fudbalskim dinosaurom u eri sluhu prijatnijih, mlađih zmajeva-diplomata koji su okupirali najveće klupe Evrope. Živimo u svetu političke i svake druge korektnosti, kanselovanja neprijatnih pojava u standardizovanim društvima. Ako vas svake druge nedelje izbace iz restorana sa Mišlelinovom zvezdicom, ili sa utakmice svejedno, posle određenog vremena vas ni prijatelji više neće pozivati na okupljanja za odabrane.

Kod Zea iz Setubala, grada u kome su ljudi specijalizovani za obijanje automobila i unošenje drugima u lice (zaista je tako, proverio sam) sindrom "treće sezone" gotovo radi nepogrešivo.

Decenije su prošle,dovoljno je inputa, pa sa velikom sigurnošću možemo da izvedemo obrazac Murinjovog stolovanja u nekom klubu.

Medeni mesec 

Dolazak uz fanfare, široki osmeh, uživljavanje u ulogu starijeg brata, ulaženje pod kožu navijačima. Uporedite to sa muvanjem i prvim plodovima veze.

Realnost 

Druga sezona uvek Murinja pretvori u čuvara porodične vrednosti, jednog od nas, svađe koje se rešavaju uz podsećanje na to kako nam je bilo lepo, veru da ćemo vratiti strast prvog trenutka. U fudbalu to je nalik situaciji u kojoj očekujete od pacijenta da pozitivno reaguje na agressivnu terapiju jer ste već nekoga izlečili u takvom stanju.

Razrešenje 

Ovo obično usledi ili na kraju treće godine, ili u toku nje, ako je publika smorena, pa je potrebno nešto kao završnica koja će ih naterati da se probude. Ne postoji deus ex machina jer je sam Murinjo prigrabio ulogu Boga tokom predstave. Pošto osim onog originalnog, stvarnog, nijedan wannabe Mesija nema snage, odnosno vere da se žrtvuje za druge, Murinjo uvek završi optužujući okolnosti i gomilu koja ga je pratila. To uglavnom  proizvede  u javnosti  neki osećaj žaljenja kada ode simpatični teča. Kao “žao nam je, ali bilo je vreme”.

Murinjo je, iako će on to demantovati, tražio novi ugovor. Uz to je išla pričica, da pošto novca već nema treba forsirati mlade igrače. Drugim rečima, pokušao je da navuče masku restauratora-artista umesto zanatlije koji isporučuje kvalitetne, ali standardizovane komade nameštaja. Fridkini koji su prvi provalili japanska kola u svojim krajevima su promućurni likovi, pioniri pragmatizma na daljoj obali Amerike.. Jasno da nisu kupili ovu priču.

Uprskos gorkim ispovedima Murinja da ima 13 igrača, da se od njega očekuje da bude Hari Poter, Roma ima treći budžet u Seriji A. Jasno,  iza Intera i Juventusa, ali ispred Milana, Lacija, da ne pominjemo Fiorentinu, Bolonju...

Rezultate znate, očajni su. 

Jer, ono što je osnova optužnice protiv trenera je da njegov tim deluje nemoćno, odnosno pročitano. Ako uvek radite isto, jasno je da vam je protok vremena neprijatelj i da ste dali šansu protivnicima da se prilagode. Na ovo je legitimna odbrana da je tim toliko limitiran i jednodimenzionalan da nema prostora da se stvari menjaju. Portugalac kroz redove pokušava da navede javnost na zaključak da sem Dibale čiji je povreda saputnik kroz karijeru, nema nijednog igrača sposobnog da izađe iz zadatih okvira. Zaključak je, pogađate, za takve nema para. Kada to garnirate mantrom da je on isključivi razlog što su narečeni Dibala i Lukaku odabrali Rim, odradio je reklamu na kojoj bi mu pozavideo i Don Drejper iz agencije na Menhetnu.

Ali Rim, kako fudbalski, tako i svaki drugi ima tu iskrivljenu sliku sopstvene veličine. I odsustvo mere u snovima. Niko, i to ponavljam, niko ne može da izvuče više iz ovog tima ii mentaliteta “Vučice”. Amerikanci su bogovi PR, oni su odgovorili nostalgijom u vidu De Rosija koji je samo grandiozno fudbalsko ime bez trenerske kakvoće, rano je za ovakve lupinge u njegovoj karijeri. 

Ali, to je problem za klub, ne za Murinja.. Nekoga će pre ili kasnije zasvrbeti prsti i pritisnuće pomenuto dugme. Ne bih se kladio da se to neće desiti u Engleskoj ili Španiji…