Najlepši novogodišnji paketić i 500.000 razloga da više izgovora nema

Trener, uprava, predsednik, saigrači, ne zna se ko je u Vojvodini više želeo i čekao - Lazara Romanića.

Po svemu što je Vojvodina pripremila za dolazak Lazara Romanića i na marketinškom planu potpuno je jasno koliko su ga priželjkivali i svi ostali sektori u klubu. Jer, i da Nenad Lalatović nije posle svake utakmice isticao potrebu za "tom pravom devetkom", svako ko prati Vojvodinu i iole zna o fudbalu, znao je koliko pravi centarfor nedostaje ovoj ekipi. 

Svi znamo koliko je Aleksa Vukanović značio na terenu, ne samo zbog uloge napadača, već i lidera i koliko je udarac za ekipu bio i rekordni transfer Mihaila Ivanovića, kojem nije moglo da se kaže "ne". 

I odjednom, tim kojem je izmakao istorijski rezultat sa Ajaksom i koji je nezasluženo ispao od Maribora, dočekao je da tokom jeseni promeni čak trojicu trenera. 

I zato je taj 11. januar 2025. godine i potpis Lazara Romanića najlepša vest i za čitav klub i navijače Vojvodine. Ovim transferom Vojvodina je pokazala svoju veličinu, ma koliko to možda nekome smešno zvučalo, ali, kroz istoriju je za "staru damu" bila gotovo nemoguća misija da dovede igrača kojeg je recimo toliko želeo i Partizan. I koji je imao unosnije ponude iz inostranstva. 

Obeštećenje od 500.000 evra, koliko se spekuliše da je iznosio transfer, još jedna je potvrda Vošine i odlučnosti i ozbiljnosti i želje da u 2025. godinu uđe sa porukom "ispravićemo svaku grešku iz 2024. godine, da bismo ove zaista napravili taj korak više", a taj korak se prilično jasan - treće mesto i trofej u Kupu Srbije. 

Da li Lazar Romanić može da donese sve to? 

Pa, on je zapravo 2 u 1 pojačanje. Prvo, Jusuf Bamidele može da se vrati na svoju prirodnu, krilnu poziciju i to je jednako velika vest kao i dolazak centarfora. Nenad Lalatović je često morao da improvizuje kraj desne aut linije, a potom se i Lazar Ranđelović povredio i završio sezonu, što je dodatno upalilo lampice na "Karađorđu". Dakle, napadački trio - Seri i Dele po boku i Romanić u špicu, izvolite u superligaški salon. Na papiru deluje da jači napad ima samo Crvena zvezda, pa su samim tim i poruka i očekivanja novosadske javnosti prilično jasne - više nema izgovora. 

Sve linije tima su dovoljno pokrivene, igrače koje Vojvodina ima poželeli bi mnogi superligaši i rezultat i tabela sada moraju da pokažu sve to. Nije Vojvodina dala pola miliona evra da bi do poslednjeg kola grickala nokte i strepela da li će biti četvrta i peta, dok je treći na 10+ bodova. 

Nenad Lalatović je po svom dolasku naglasio da su potrebne jedne pripreme i jedan prelazni rok da poslaže ekipu kako je potrebno, molio je klub da dobije pravu "devetku" i to je dobio. Vojvodina od danas igra trenira u Antaliji, odigraće pet kontrolnih utakmica i red je da 1. februara navijači sa nestrpljenjem očekuju pobedu u Kruševcu, koju ne dovode u pitanje. 

Ali, kako nema više izgovora ni za trenera, stručni štab, ekipu i sportski sektor, tako nema izgovora ni za navijače. Marketing je podignut na jedan ozbiljan i moderan nivo, interakcija između kluba i igrača i javnosti je podignuta za više lestvica i zato je poruka i za navijače prilično jasna - "mi smo jedno, to je naša snaga", moto koji u 2025. godini treba da odzvanja jače nego ikad.