Ne, nije on od večeras najbolji u istoriji, niti će to postati tek ako osvoji SP...

"Zlatna lopta" večeras je po sedmi put u rukama najboljeg igrača u istoriji fudbala... ako one to zaista određuju? 

"Zlatna lopta" je individualno priznanje, sa subjektivnim primesama onih koji ga biraju. Pravih parametara nema, jer znate već onu izlizanu priču - ako je Fabio Kanavaro osvojio 2006. ispred Ronaldinja, zašto nije Vesli Snajder 2010. ispred Mesija, Frank Riberi 2013. ispred Ronalda, pa i ove neki Žoržinjo ili Levandovski ispred Lea Mesija. Na kraju, objektivno, velika je sramota što Levandovski nije osvojio "Zlatnu loptu" prošle godine, jer se ona na preglup način nije ni dodeljivala, pa su mu onda "uvalili" utešnu izmišljenu nagradu i tako nastavili da izazivaju mržnju kod ljubitelja igre... 

Elem, moje lično mišljenje je da sedma "Zlatna lopta" nije potvrda da je najveći ikada. Ali neću reći ni da je potrebno da Leo osvoji Svetsko prvenstvo. Leo Mesi je najbolji ikada zato što je baš Leo Mesi. Igrač koji je plejmejker, a ubitačni golgeter. Koji nema poziciju već nekoliko godina, jer nije napadač, ni krilo, možda nešto najbliže "Maradoni" na poziciji broj 10. Mesi je sve.

Za mene je Leo Mesi najbolji ikada zbog toga što kada pustite (ako niste kao ja gledali bukvalno svaku njegovu utakmicu u dresu Barselone i veliku većinu u dresu Argentine) njegove klipove, golove, poteze, driblinge - vidite šta je fudbalska umetnost. To niko nikada nije radio, tako dobro, toliko dugo, tako jednostavno, tako najbolje. 

I onda, nije potrebno da se vi, iz Subotice, ili tamo neko iz Niša, Beograda, Kragujevca, prepucavamo ko je bolji i zbog čega. Ronaldo, drugi Ronaldo, Zidan, Maradona ili Pele, koje nismo imali priliku da gledamo kao Lea. 

NE. Pročitate šta su o Mesiju govorili i šta i dalje govore. Johan Krojf. Ser Aleks Ferguson. Zidan, Visente Del Boske. Žoze Murinjo. Fudbalski genijalci, revolucionari i oni koji su ovu igru promenili, svako na svoj način i odredili joj dalji tok istorije. O Mesiju će reći isto. I proverite dobro, svi će na kraju reći da je, ipak, on najbolji. To je suština.

Da li će osvojiti SP ili ne, neće promeniti njegovo umeće. Drugo, ako ga osvoji, vi koji mislite da nije najbolji samo zbog toga, samo više nećete moći da budete toliko glasni u argumentovanju i to je sve. Za vas Mesi i dalje neće biti broj jedan, samo ćete ispasti malo gluplji u društvu ako nastavite da pričate to čak i ako osvoji Mundijal u Kataru.

S druge strane, tu smo mi, koji ćemo opet tvrditi isto, i sa ovih manje važnih sedam "Zlatnih lopti" i što je važnije sa Kopa Amerikom, ali ne peharom, već načinom na koji je odigrao ceo turnir i vukao, poput Maradone u Meksiku (kud baš ovo poređenje), do trofeja na koji je Argentina čekala još od 1993. godine, kada je Leo bio šestogodišnjak. 

Često premotam film o Mesiju u kom je Johan Krojf bio jedan od najupečatljivijih govornika, uz mnoge druge iz Leovog života. Veliki Johan je u trenutku kada je Mesi osvojio drugu "Zlatnu loptu" rekao:

"Spremite se i uživajte, on je nešto posebno. U njega je Bog umetnuo najveći fudbalski dar. Osvojiće još pet "Zlatnih lopti", ali neće samo zbog toga biti najbolji. Leo Mesi je dokaz da Bog postoji". 

Dok o njemu najveći fudbalski umovi u istoriji govore jednako, kao o božanstvu, mi ovde na Balkanu ćemo nastavljati da gledamo to svojim očima. Ne znamo više, ali zato znamo manje, pa je lakše da (ne) ubedimo onog prekoputa da smo u pravu. Bilo bi sjajno kada se debata oko najboljeg ikada ne bi vodile. Ali hoće. Kao i u tenisu. Ako Novak prestigne ovu dvojicu, oni koji ga ne vole, i dalje ga neće priznavati, već će nastavljati da govore "dočekao da se starkeljama osuše kosti i istrunu kolena, pa ih onda prestigao". 

Slično tako je i sa titulom GOAT u fudbalu. Ko je navijao za Real, kasnije Juve, onda i sada za Junajted, i dalje će tvrditi da je to Ronaldo. U to ime citiraću jednog velikog mudraca: 

"Ronaldov problem je što se on takmiči da bude bolji od Lea Mesija. Mesi se takmiči da bi bio bolji od Maradone, Pelea, Krojfa, Di Stefana..."

Subjektivni osećaj ono je što kvari svačiju pamet, pa čak i moju. Ja se zato ne pozivam na svoje znanje o fudbalu. Ja o fudbalu znam onoliko koliko čitam šta  o nečemu imaju da kažu najveći i one koje smatraju fudbalski najpametnijim.

Fudbal volim dečački, kao i svaki od nas, jer smo maštali da jednog dana uradimo sve one poteze koje radi Mesi. Da predriblamo sve, gurnemo kroz noge, pa je vratimo, zalomimo, pa opet ispočetka. U nedogled. Da nam uspe svaki put. Iz tog dečačkog, čistog pogleda na fudbal, dolazi poštovanje i divljenje prema svemu što je do danas, evo već 17 godina, uradio i, i dalje radi - Leo Mesi. 

Da li je zbog toga najveći ikada? Za mene jeste.