Ni krivi, ni dužni na Euru!

Kada smo na žrebu za Evropsko prvenstvo dobili najslabiju grupu u istoriji svih kvalifikacija sa prosečnim Mađarima iz prvog šešira, limitiranim Crnogorcima iz trećeg, te nejakim Bugarima i Litvancima, bilo je jasno da bi trebalo da se dogodi svetsko čudo pa da Srbija posle 24 godine ne zaigra na Euru.

Ovu grupu je bilo teže ne proći nego proći, na kraju je Srbija ostvarila cilj, treba pohvaliti sada već kontinuitet odlazaka na velika takmičenja, ali način na koji su odigrane ove kvalifikacije ne obećava ništa dobro na završnom turniru u Nemačkoj.

Selektor Dragan Stojković nije ništa promenio posle debakla na Mundijalu u Kataru, a tamo apsolutno ništa nije funkcionisalo.

Srbija nema igru još od onog meča u Oslu protiv Norveške u Ligi nacija, nema bekove, nema ni fizionomiju da bi igrala u formaciji sa trojicom pozadi. Srbiji gol može da da ko želi i kad želi, a vremena do Nemačke je malo da se svi nedostaci poprave i otklone…

Sada će se slaviti i problemi ostaviti po strani, ovaj tekst će u potpunosti izaći iz šablona koji trenutno gledamo i čitamo po našim medijima, ali ako se ovako nastavi, nama će se ponovo desiti neke "Švajcarske" već u junu sledeće godine i opet ćemo biti "turisti" na velikoj sceni.

Dakle, Srbija je u grupi u kojoj je morala da bude prva, uspela da dva puta izgubi od Mađarske i da dva puta bude na ivici poraza i volšebno izvlači remije od najslabije Bugarske u istoriji.

Duple pobede protiv Crne Gore i Litvanije su nas odvele na Euro sa druge pozicije, ali i tu nismo blistali i treba priznati da smo u Podgorici bili nadigrani i imali više sreće nego pameti.

Sada nam te pameti treba, moramo mnogo toga da promenimo do juna, a izjave koje slušamo posle meča sa Bugarskom deluju zastrašujuće.

Nema ni trunke samokritike i priznanja da smo samo zahvaljujući sreći na žrebu otišli na EP, jer sa ovakvom igrom nijednu drugu grupu ne bi prošli…