Novak je rekorder, Novak je najbolji, a da li je već jasno ko će ga nadmašiti?

Dolazi nova teniska era, koliko god nam je teško da to prihvatimo.

Iako se činilo da bi Italijan Janik Siner mogao da tu novu eru učini zanimljivijom i neizvesnijom, sada je potpuno jasno da će novi neprikosnoveni lider svetskog tenisa biti Španac Karlos Alkaraz.

Ovaj momak iz Mursije je u maju napunio tek 21 godinu, a posle današnjeg finala Vimbldona, gde je pobedom nad našim Novakom Đokovićem odbranio titulu, već može da se pohvali sa čak četiri grend slem trofeja!

Još kao 19-godišnjak je osvojio US open, prošle godine je prvi put osvojio Vimbldon, takođe pobedom nad Novakom u finalu, a ove sezone je vezao još dva grend slem trofeja - Rolan Garos i Vimbldon.

Moramo još jednom da podsetimo da je Novak Đoković, koji je danas rekorder po broju grend slem trofeja (ima ih čak 24 uz brojne rekorde i na manjim turnirima), svoj prvi grend slem trofej osvojio sa nepunom 21 godinom (Australijan open 2008), a na drugi čekao naredne tri godine, sve do Australijan opena 2011. Tada je konačno počeo da izlazi iz senke dominantnog tandema Federer-Nadal, a u poređenju sa tim, očigledno je da Alkaraz ima mnogo bolju startnu poziciju u odnosu na Novakove početke.

I ne samo to!

Španac će, kada dođe vreme da se Novak povuče sa velike scene, imati maltene brisan prostor ispred sebe da nezaustavljivo krene u ''žetvu'' novih grend slem trofeja i nemojte se iznenaditi ako već za dve-tri godine stigne do dvocifrenog broja titula na najvećim turnirima.

Njegov vanserijski talenat je nesporan, i bio je očigledan još od kada smo ga prvi put videli u seniorskoj konkurenciji, a što je još važnije, ovaj teniser dečačkog osmeha ima i neophodnu radnu etiku, ima sjajan trenerski tim koji zna kako da mu pomogne da razvije svoje teniske potencijale do najviših visina.

Uz sve to, sada već ima i ogromno iskustvo koje nije u skladu sa njegovim godinama. To se danas možda i najbolje videlo i u finalu Vimbldona protiv Novaka.

Dominirao je čitavim tokom meča, stigao do tri vezane meč-lopte, ali ih nije iskoristio, pa je Novak uspeo da napravi brejk i dođe u priliku da osvoji set i najavi potpuni preokret.

U tim trenucima smo se setili Novakove antologijske pobede u polufinalu US opena 2011. protiv Rodžera Federera, kada je spasao dve meč-lopte i uspeo da dođe do titule. Ali, Alkaraz kao da je naučio na tim Federerovim greškama. Nije dozvolio da ga taj Đokovićev brejk poremeti, vrlo brzo je povratio samopouzdanje i rešio meč u tri seta.

To je činio i tokom turnira, kada je imao oscilacija u igri, izgubio je nekoliko setova - protiv Tijafoa, Ambera, Pola, Medvedeva, ali ni u jednom trenutku se nije mogla osetiti nekakva panika u njegovoj igri. Njegov izraz lica je konstantno govorio da bez obzira na rezultat stvari drži pod kontrolom i to se i potvrđivalo iz meča u meč. 

Možda bi za njega mogla da bude opasnost da se prerano ne opusti, da ga dominacija ne uljuljka, ali će sigurno imati kao zacrtani cilj da dostigne i nadmaši Novakove rekorde i to će mu iz godine u godinu održavati neophodnu ''glad'' za trofejima, kakvu je i Novak imao sve ove godine.

Naravno, nije ni Nole rekao svoju poslednju reč i ako neko može da oteža Alkarazov put do vrha, onda je to Đoković. Samo da ga zaobiđu povrede, imaće on još trofeja u svojim vitrinama, a nadajmo se da će se za nekoliko godina pojaviti neko ko će posle Novaka moći ozbiljnije da parira zahuktalom Špancu. Ako takvog ne bude, onda je Alkarazu samo nebo granica...