Novosađani, neka vas zapamte gosti iz Šumadije, a nije ni taj Zaječar nakraj sveta, da zlatna bude i 2025!

Vojvodina je ove sezone promenila četiri trenera, bila blistava letos, pa šmrljava tokom jeseni i zime, pa je opet sinula u proleće, ali, takva je nekako oduvek novosadaska "stara dama".

Sada, sve se to zaboravlja i sve staje u pet dana, u ligaško finale sa Radničkim 1923 i finale Kupa sa najjačim domaćim timom - Crvenom zvezdom. Jedna pobeda donosi ostvarenje cilja, a dve ostvaruju san svakog Novosađanina. Evropa + trofej. 

Pre samo mesec dana, Voša je gostovala u Lučanima i morala je da pobedi da plasman u plej-of ne bi zavisio od ostalih rezultata. U nekoliko navrata Voša je bila desetak bodova iza mesta koje vodi u Evropu, danas u svojoj kući i na svom "Karađorđu" može da pokaže to svoje pravo lice, da se uvek vrati i da je nikada ne treba otpisati, iako je kroz poslednjih nekoliko godina prolazila kroz razne sportske i institucionalne krize. 

Miroslav Tanjga je očigledno uspeo da nađe tu žicu, možda ga je pogurao i kum Siniša sa neba, koji mu je bio mentor, a svi znamo kakav je karakter imao Mihajlović i da je sa mnogo uspeha radio u Seriji A, gde ga je u stopu pratio sadašnji trener Vojvodine.

Pre četvrt veka, Tanjga i Mihajlović su kao saigrač na "Karađorđe" doneli drugu šampionsku titulu, što je do danas ostao najveći uspeh "stare dame". U proleće 2025. godine, trofej u Kupu i treće mesto, posle svega onoga što se dešavalo tokom sezone, bilo bi definitivno jedna od sezona za pamćenje i prepričavanja.

Prvi rival je Radnički 1923, koji će sa tribina i u Novom Sadu imati veliku podršku. Jer, Kragujevčani se već danima prijavljuju i planiraju da u velikom broju otputuje 230 kilometara ka severu da podrže svoje miljenike. I to treba da bude i najveći motiv za Novosađane, da ih bude višestruko više u svom gradu, na svom "Karađorđu" u jednoj od važnijih utakmica, kao protiv Mladosti prošlog maja za overu plasmana u Evropu.

Potencijalna pobeda nad Radničkim sasvim sigurno će biti najbolji mogući poziv za Novosađane da se ipak pomere i da odluče da odu i u Zaječar, jer, svi znamo da će Crvena zvezda imati daleko veću brojčanu pomoć sa tribina. Podrška sa tribina može da bude više nego ikada važniji 12. igrač, kako danas, tako i za pet dana na stadionu "Kraljevica". 

Poruka za igrače? 

Možda je najveća motivacija i to što su ućutkali sve kritičare, čak i jednog bivšeg trenera koji ih je posle svakog kiksa javno prozivao, uporno tvrdeći da "nekima nije mesto u Vojvodini", te da su "više zaljubljeni u sebe nego u svoje žene", a da su sada došli do toga da im trener ponosno viče "imate m**a da osvojite Kup", a da oni i sami to znaju i osete, baš kao i svaki navijač na "Karađorđu". Da, Voša je pokazala da ipak ima i taj karakter, koji je tokom sezone toliko puta doveden u pitanje. 

Poruka za navijače? 

Možda bi najbolja mogla da bude da se sete Ajaksa i ponosa koji su osetili posle Amsterdama i kako im je nepravedno izmakao Maribor, a nesuđeni rival iz plej-ofa bio je Đurgarden koji je kasnije stigao sve do polufinala Lige konferencija i ko zna šta bi bilo da je Voša igrala sa Šveđanima...

No, danas je važnija činjenica da Voša može da ponovi prošlo leto, a da ode i korak dalje i osvoji i Kup Srbije, i da, bez obzira na brojna neslaganja, nezadovljstvo zbog odluka tokom sezone, 111-godišnja "stara dama" uvek mora da bude na prvom mestu novosadskim džentlmenima. I da zbog svoje veličine, gracioznosti i ponosa Srpske Atine zaslužuje bezrezervnu podršku, još samo dva puta, još samo u 180 minuta + šest, sedam sati putovanja do Zaječara i nazad. Danas od 18.30 i u sredu 18.00. 

Sa ove dve pobede, 2025. mogla bi da se pamti skoro kao 1966. i 1989, a lepše je uživo biti deo takve istorije. 

Novosađani, "Karađorđe" vas čeka, nemojmo se brukati pred gostima iz Kragujevca, a nije ni Zaječar nakraj sveta...