Pamtite li gori prelazni rok u Partizanu i veći broj milionskih promašaja za koje niko nije odgovarao?

Kraj maja ove godine. Partizan pod vođstvom Alberta Nađa igra meč poslednjeg kola protiv kragujevačkog Radničkog, na kraju mučnog proleća u kom su crno-beli jedva izborili drugo mesto, iako su prvi deo sezone završili kao jesenji prvaci.

Tog popodneva na stadionu Partizana bilo je znatno više navijača Radničkog kome je ovaj meč odlučivao da li će u kvalifikacije za Ligu Evrope, ili Ligu konferencija. Ostatak tribina uglavnom sablasno prazan, a uz Partizan su bili samo oni najzagriženiji i najverniji kojih je, kako prolaze godine bez titule, sve manje na stadionu.

Radnički je u tom meču vodio sa 2:0, crno-beli su jedva čekali kraj utakmice i kraj još jedne neuspešne sezone, bez ijednog osvojenog trofeja, ali je Partizan u finišu ipak uspeo da dođe do izjednačenja na 2:2 i pokvari slavlje Kragujevčanima, koje je iste večeri organizovano na glavnom kragujevačkom trgu zbog istorijskog plasmana u Evropu.

Albert Nađ je zatim u razgovoru sa novinarima pokazivao spremnost da predvodi ekipu Partizana u kvalifikacijama za Ligu šampiona, zasnovanu na mesec dana ranije potpisanom ugovoru sa upravom Partizana na narednih godinu i po.

Verovalo se tada da bi crno-beli uz nekoliko kvalitetnih pojačanja imali čemu da se nadaju u evropskim kvalifikacijama, ali Nađ je ekspresno smenjen i na njegovo mesto je doveden Aleksandar Stanojević, povratnik na klupu Partizana, kome su obećane najpre promene u upravi, a onda i pošteno takmičenje u Superligi, tokom kog on ne bi morao da se bavi suđenjem u svojim izjavama, već bi mogao da se maksimalno koncentriše na ekipu, teren i ostvarivanje što boljih rezultata. Ali, već posle par kola imao je burnu pres konferenciju za medije, ogorčen suđenjem protiv IMT-a...

Naravno, obećana su mu i pojačanja, do sada ih je došlo čak devet, promovisano je i par novih lica u upravi kluba, ali na terenu se nastavlja kontinuitet loših rezultata koji je dostigao neslućene razmere.

Ne samo da Stanojević u saradnji sa sportskim direktorom Kraljem i upravom kluba nije uspeo da kvalitativno unapredi prošlosezonski sastav, nego sada i neki od najboljih pojedinaca iz prošle sezone prikazuju znatno lošija izdanja, a novajlije umesto da naprave razliku na terenu i pokažu da su prava pojačanja, samo su se utopili u sivilo ekipe. Čast izuzecima, poput Mujakića donekle.

Podsetimo, čak devetorica novih igrača su dovedena ovog leta, i to: desni bekovi Đurđević i Lazarević, štoper Mujakić, levi bek Jurčević defanzivni vezni Arijaga, centralni vezni Kovač, krilni igrači Grimaldo od 1.4 miliona ''koji će da proradi u decembru'', iako je doveden da napravi razliku protiv Lugana, i donedavno drugoligaško krilo Zubairu, kao i centralni napadač Đorđe Jovanović, kome bi narednih dana trebalo da se pridruži i Lazar Romanić posle odlaska Mateuša Saldanje u Ferencvaroš.

Čak i da niko nije ostao iz prošle sezone, a ostalo je dosta igrača koji su kod Igora Duljaja nagoveštavali određeni kvalitet (to se prvenstveno odnosi na Zahida i Severinu), Partizan je sa pojačanjima trebalo da izgleda bolje nego u prošloj sezoni i Stanojević je mogao da formira praktično potpuno novi tim od svojih ''pojačanja'', sa izvanrednim Jovanovićem na golu. Doduše, reći ćete da je sada unapređena igra u odbrani, da Partizan nije primio gol na pet prvenstvenih utakmica u novoj sezoni, ali zato mu je napunjena mreža na evropskoj sceni, gde je u šest utakmica primio čak 14 golova i doživeo čak tri eliminacije iz tri različita takmičenja.

Teško da bi bilo koji drugi trener ''uspeo'' da ispadne iz tri takmičenja, jer bi verovatno već posle druge eliminacije spakovao kofere i bio smenjen, ali Stanojević i posle svega toga ima dugoročne planove i poverenje uprave kojoj i dalje ne pada na pamet da usliši višegodišnje zahteve navijača na napusti rukovodeće pozicije. Iako je prelazni rok u većem delu Evrope završen, Stanojević tek sada najavljuje ''radikalne rezove'' u timu i dovođenje novih pojačanja ''po njegovom ukusu''. Gledajući Stanojevićev Partizan, postavlja se pitanje šta je radio čitavog leta, kako on, tako i skauti crno-belih koji su doveli veliki broj pojačanja koja to nisu, pa sada šef struke crno-belih ne zna šta će sa toliko velikim brojem igrača.

A da je ovaj prelazni rok jedan od najgorih u novijoj istoriji Partizana, pre svega ako imamo u vidu broj dovedenih igrača, a koji nisu napravili razliku na terenu, potvrda je i transfer Mateuša Saldanje, kome je pred kraj letnje pijace znatno pala cena, kako zbog oklevanja crno-belih da prihvate neke znatno unosnije ponude, poput one od Al Džazire od 7+1, miliona evra, tako i zbog njegovih znatno lošijih igara nego prošle sezone i revije promašaja protiv Genta u Humskoj.

Sada će, prema najniovijim informacijama, otići u Ferencvaroš za četiri miliona plus bonuse, a to što je izgubljeno bar tri miliona na pogrešnim procenama i što je izgubljeno bar još toliko zbog katastrofalnog učinka u Evropi, izgleda da niko neće snositi odgovornost.

A za to vreme, navijači Partizana i dalje veruju da bojkotom mogu nešto da postignu...