Paragvaj - "Za prijatelje sve, za neprijatelja zakon"!

Identitetski, odnosno ako fudbal posmatramo kao mentalitetsku stvar sigurno da nijedna država na svetu nije uspela da inkorporira princip nacionalnog bića u igru kao Paragvaj. 

Ono što je za Urugvajce "Garra Charrúa" ratnički i kulturološki obrazac nekadašnjeg domicilnog stanovništa, kod Paragvajaca je "Garra Guaraní", samo na kub!

Jer. Paragvajci marširaju fudbal. Kod njih on je ovaploćen u tradiciji velikih vojskovođa poput recimo Hozea Feliksa Estigaribije. Taj je mudri batica pošao od toga da Bolivijci bolje igraju fudbal i bolje ratuju pod svojim oblacima. U ludom ratu za Čako pustinju odsekao je bolje opremljenog neprijatelja i moćniju vojsku, uspeo da im oteža napredovanje ka bunarima koji život znače. Žeđ Bolivijaca, malarija, zmije bili su vredniji od svih divizija, modernog naoružanja, nemačkih vojnih instruktora, Ta pobeda za parče bezvredne zemlje (za koji se ispostavilo da ne poseduje naftu, niti je prečica ka okeanu zbog prirodnih prepreka) je poslužila kao inspiracija. Za fudbal svakako, za kolektivnu psihu je došla kao bromazepam. 

Disciplina, poredak, jedinstvo, vođa, sve to zvuči jezivo kada govorite o južnoameričkim huntama, Ali na terenu je za Gvaranije to bio jedini put. Nacionalna bit zemlje koja je najmanje "hispano" od svih država Latinske Amerike (osim jasno Brazila) je preživljavanje protiv nadmoćnijeg neprijatelja. Na frontu, u rovu, ili terenu, svejedno.

Istorija Paragvaja je mit o porazu, jednoj sasvim budalastoj avanturi (znam, ja sam pragmatični cinik) kada su verovali da će pobediti koaliciju Brazila, Argentine i Urugvaja (oko koga je i počelo kontinentalno vrenje). Fransisko Solano Lopez je precenio svoje snage, pa je više od polovine odraslog stanovništa Paragvaja poginulo. Ali, mitovi ne pate od praktičnosti, folklorno osećanje je ostalo jako, časno je žrtvovati se, to sa ishodom bitke nema veze.

Zato Paragvajci i danas doživljavaju poraz zlatnim golom od Francuza (čini mi se da ga je dao Loran Blan) kao moralnu pobedu, u njihovoj kulturi nema mesta za prebrojavanje gubitaka i plakanje za onim što je moglo biti.

Svi znate za Čilaverta, hodajuću harizmu, On je za razliku od cirkuskih umetnina tipa Rene Igita (neki ga posmatraju kao preteču Paragvajca) bio i strašan golman. Te avanture, golovi iz slobodnjaka i slične stvari su nekako po strani ostavile herojstva "Buldoga" pred sopstvenim golom. A opet, pogrešno se smatra da je on bio vojskovođa. Ne, komandant je oličen u Karlosu Gamari čoveku koji je imao običaj da na terenu primenjuje maksimu režima "Za prijatelje sve, za neprijatelja zakon".

Možda sam prestrog, ali moderni paragvajski fudbal rođen je iz diktature Alfreda Štrosnera, sina nemačkog imigranta i gvozdene pesnice vladajuće partije "Kolorado". Ovaj vojnik je stvorio sveto trojstvo partije, države, birokratije i kroz moto potpune subordinacije, sistemske korupcije i surovosti prema rivalima postavio osnove sadašnjeg društva. Kao i većina latino režima iskoristio je svoj antikomunizam da prigrabi bilo podršku, bilo prećutnu toleranciju Amerikanaca. Danas, iako je režim bio deo zloglasne operacije "Kondor" (terora južnoameričkih hunti protiv neistomišljenika), o Štrosnerovoj vladavini su podeljena mišljenja.

Jedno koje ide naruku fudbalu je da je u pitanju vreme reda, discipline, stabilnosti. To se očekuje od fudbala, to je na terenu propovedao nekada Gamara, danas Gustavo Gomez.

Lako je videti povezanost, obojica fudbalskih zapovednika su slabije delovali istrgnuti iz sopstvenog sistema u klupskim fudbalskim demokratijama nego u reprezentaciji. Obojica komanduju sopstvenim primerom i insistiranjem na čvrstom poretku, odnosno striktnoj podeli uloga. 

Ne postoji slična reprezentacija na američkom kontinentu. Isto kao što nema zemlje koja tako brižljivo zaliva osobenost kao Paragvaj. Nije čudno što većina odraslog stanovništa govori "Gvarani", jezik koji poslednjih dvadesetak godina dobija i zvaničan status. Njega su davno ortografski, latinskim slovima, uobličili franjevački i jezuitski misionari u dodiru sa lokalnim urođenicima. Čak i u vremenima kada je "Gvarani" bio symbol zaostalosti i kada je postojao strah da će izražavanje na tom jeziku deci u javnosti oduzeti šansu za osvajanje pozicija u društvu odnosno osujetiti napredak potomaka, posvećeno je negovan u krugu porodice.

Posebnost nacije oličena u politici, socijalnim vezama, odnosu prema nasleđu reflektovala se nepogrešivo na fudbal. Kao što recimo nema anti-američkog sentimenta (Paragvaj je veran saveznik koji je ostao imun na kineski novac, to jest investicije i ublažavanje stave prema komuniznu) tako i njihov fudbal tvrdoglavo odbija da prihvati novotariju.

Pomenuta Štrosnerova diktatura je, uz profesionalizaciju fudbala porodila i veliku Olimpiju iz Asunsiona. Valjda nijedan klub Latinske Amerike nije u tolikoj meri bio eksploatisan kao "način" i uspešno lice nacije kao crno-beli. Prvi Libertadores iz 1979. je bio zastava država, PR prema spolja, slično Frankovom mamuzanju Realove dominacije. Ali, Olimpija je odbila da se menja u ovom veku i osim što povremeno prakticirajući Garra Guaraní obore nekog Golijata (Flamengo pre par godina) oni su daleko od ozbiljnih stvari.

Tako je i sa nacionalnim timom, u Paragvaju će reći da su verni sebi, da drugi način za mali narod okružen brojnijim rivalima ne postoji. Ta romantizovana slika se ogleda u tome što od četvrtfinala iz 2010. (ne pravite se blesavi, sećate se Larise Rikelme, ako ništa drugo) do danas nisu više igrali na Mundijalu. Ni na Kopa Amerika 15 godina nisu napravili ništa značajno. U Južnoj Africi su primili dva gola i dali samo tri, eliminisao ih je kao i 1998. istim rezultatom, 1:0, budući svetski prvak Španija.

Ovde se scenario sam piše, Paragvaj prolazi grupu, gubi od nekog favorite sa 1:0 i onda tim koji je nezaslužemo i mučki pobedio Gvaranije osvaja Mundijal

Prosto je to, ako se činjenice ne uklapaju u fudbalski narativ Paragvajaca teško njima, ostaće u prašini nakon herojskog starta Gomeza, ili nekog od njegovih ađutanata Balbuene, Kaseresa, Alderetea…

Paragvaj već računa da je pobedio, ma kakav rezultat bude bio protiv "Jenkija".