''Parnom valjku'' otkazale kočnice

U mehanici, kada ulje počne da curi iz kočionog cilindra, vozilu je neophodna hitna popravka kako od njega ne bi ostala samo olupina tokom vožnje. Partizanov ''parni valjak'' taj problem ima praktično od početka sezone, ulje mu curi na sve strane, ali za sada nema čoveka koji ume da taj kvar sanira.

Nije u tome uspeo ni najtrofejniji evropski stručnjak Željko Obradović, posle čijeg odlaska je Mirko Ocokoljić samo nagovestio rešavanje problema, pre svega pobedom u derbiju, ali ubrzo je sve ponovo eskaliralo, pa sada crno-beli već liče na olupinu kojoj je potreban generalni remont i novi strateg Đoan Penjaroja ne zna odakle pre da počne.

Večeras je protiv Makabija ''valjak'' dobio i novog ''vozača'', NBA plejmejkera Kamerona Pejna koji je tokom prve četvrtine odlično upravljao ekipom na terenu i ubrzao je, ali ni on nije uspeo da ''prikoči'' kada kola krenu nizbrdo, a iz utakmice u utakmicu deluje da su nizbrdice sve strmije.

Ako redovno pratite Evroligu, jasna vam je asocijacija - Partizan od prvog, pa evo do 18. kola doživljava nedopustive padove u igri, što protivnici koriste da naprave velike serije poena i tako uglavnom rešavaju mečeve protiv Partizana.

I uglavnom to počne nekim promašenim zicerom, u trenucima kada se čini da Partizan ima kontrolu na terenu i priliku da slomi otpor rivala, onda protivnik veže par poena, crno-beli uđu u nervozu i bukvalno im otkažu sve kočnice, pa ti veliki padovi u igri postanu nedopustivo dugi i bolni.

Tako je bilo i večeras protiv Makabija (87:112) u Beogradskoj areni, kada je Partizan imao vođstvo od 11 poena razlike (28:17) na ulasku u finiš prve četvrtine, a onda je Vašington promašio zicer, pa Bonga, na šta su se nadovezala i promašena slobodna bacanja i Makabi je za tili čas uspeo da napravi seriju 13:0 kojom je prešao u vođstvo. Pred kraj druge četvrtine gosti iz Tel Aviva prave još jednu seriju, 14:0, pa još jednu od 15:3 početkom trećeg kvartala i posle svega toga Partizan više nije mogao ni da se nada nečemu drugom osim novog debakla.

Najdrastičniji pad Partizan je doživeo u OAKA areni, kada je Panatinaikos u drugom poluvremenu napravio seriju 25:0, posle čega je Željko Obradović odlučlio da digne ruke od ovog tima. Pre toga je i Monako imao 22:0 u Beogradu, kada su crno-beli ipak uspeli uz dosta sreće da dođu do pobede, ali nisu izbegli poraze od Asvela koji je imao 16:2 u uvodnim minutima meča, od Fenerbahčea koji je imao 14:0, od Virtusa koji je napravio 16:0, i tako dalje...

Jednostavno, bez odbrane se ne može savladati niko u Evroligi, koliko god da Partizan ima raspoložene šutere. Kameron Pejn je večeras imao svoju seriju trojki u prvih četiri-pet minuta meča, pokazao je da bi mogao da bude veliko napadačko oružje crno-belih u nastavku sezone, ali sve je to uzalud kada se rivalima dozvoljava da vrlo lako ponište ono što Partizan prethodno stekne.

Navijači su uglavnom upirali prstom u Džabarija Parkera i Tajrika Džonsa, koje su i večeras dočekali zvižducima, smatrajući ih najvećim krivcima za loše igre i rezultate crno-belih, ali Parker večeras nije igrao, Džons je imao solidnih 10 poena i šest skokova, uz 5/6 za dva poena, pa se opet ništa nije promenilo.

Đoan Penjaroja je dočekan uz dosta nade da bi mogao da stavi pod kontrolu te ogromne amplitude u igri Partizana, ali ako se po jutru dan poznaje, teško da će u tome uspeti. 

Naravno, treba mu dati vremena da sprovede svoje zamisli, ali kako sada stvari stoje, snovi o plasmanu u Top 10 Evrolige i ove sezone će ostati nedosanjani, pa bi crno-beli možda već sada mogli da se više okrenu AdmiralBet ABA ligi, gde brane titulu i gde još uvek dobro stoje na tabeli.

Takođe, brzo će i Kup Radivoja Koraća, gde su Partizanu potrebni pre svega razigrani domaći igrači zbog ograničenja broja stranaca, pa bi možda već sada trebalo razigravati i Lakića, ali klince poput Mijailovića koji su već stekli iskustvo prošle godine u plej-ofu domaćeg šampionata.

Da se spasava što se spasiti može...