Partizan iščupanog srca ili Ivice vrati se, sve ti je oprošteno!

''Ne interesuje me gde si, uđi u golmana, mora neko da bude tu i da 'pojede' loptu. Ta vrsta karaktera nam fali. Ne možeš da budeš pobednik i šampion ako nisi tu. To te čini pobednikom i šampionom''. 

Ovo je jedna od poruka koje je sa sinoćnje pres konferencije posle poraza od Genta u Humskoj (0:1) poslao trener Partizana Aleksandar Stanojević i, čini se, pogodio je suštinu.

Da se ne vraćamo daleko u prošlost, svi pamtite Brazilca Evertona Luiza, a još bolje Kristijana Belića, čijim je odlaskom nekako počeo najnoviji sunovrat Partizana koji nikako da se zaustavi i sada navijači s pravom strepe i od najgorih scenarija.

Nema Partizan više te ''pit bulove'' na sredini terena, momke koji su bili motor ekipe i koji su i neke nedostatke u igri nadoknađivali svojom fanatičnom borbenošću, čime su podizali samopouzdanje i svojim saigračima, da i oni, koliko god mogu, slede njihov primer. Bio je Partizan tokom svoje skoro osam decenija duge istorije neretko tim ''lavljeg srca'', kako ga je svojevremeno u Glazgovu opisao radio komentator Jordan Ivanović, ali ovaj Stanojevićev Partizan od početka sezone liči na tim ''iščupanog srca''. Sinoć su, na primer,  tek po ulasku veterana Bibarsa Natha počele da se naziru i neke ideje u igri, ali i želja da se nešto uradi na terenu. Premalo za klub Partizanove veličine i postavljenih ciljeva.

Bivši sportski direktor Partizana Ivica Iliev umeo je da prepozna takve igrače, a od njegovog odlaska crno-beli upravo najviše lutaju u izboru igrača na pozicijama koje su svojevremeno pokrivali Everton ili Belić.

Ivica Kralj je nasledio svog imenjaka i nekadašnjeg saigrača Ilieva na pomenutoj funkciji, i to samo dva meseca pošto je Iliev zvanično predstavio Belića kao novo pojačanje. Blago rečeno, Kralj se u ove dve godine nije proslavio.

Pogotovo kod zadnjih veznih. Prvo pojačanje koje je Kralj predstavio bio je sada već ''zaboravljeni as'' Andres Kolorado koji se posle samo šest meseci vratio u rodnu Kolumbiju, a u međuvremenu je dogurao do Meksika i ekipe Nekakse. Taj dolazak u Partizan bilo mu je prvo i jedino evropsko iskustvo u karijeri i uvek je veliki rizik kada se angažuju igrači koji ne poznaju ni kontinent, a kamoli klub u koji su došli.

Ovog leta sličan primer imamo sa Peruancem Grimaldom, koji doduše igra na krilu, ali to ne menja suštinu i vidimo da i on ima problema da se uklopi u tim, a trener Stanojević je nedavno konstatovao kako od Grimalda očekuje da bude ''onaj pravi'' tek u decembru. A kako sada stoje stvari, formu će podizati samo na superligaškim terenima...

Da se vratimo Partizanovim zadnjim ili centralnim veznim igračima za mandata Ivice Kralja. Kroz Partizan su posle Kolorada prodefilovali i Hamidu Traore i Patrik Andrade, i Frenki Kanute, koji je dolaskom Stanojevića definitivno ''precrtan'', a još uvek je tu i Samjuel Ovusu. Da li je iko od ovih igrača ''napravio razliku'' na terenu, kako se to popularno kaže? Ne, promašaj za promašajem, prosek za prosekom, dok, na primer,  mladi izdanak Partizanove škole Mateja Stjepanović, iako je pokazao kvalitet u prošlosezonskom večitom derbiju kada je imao ''vatreno krštenje'', ovo najnovije propadanje svog kluba posmatra sa klupe za rezerve, odlukom aktuelnog šefa struke.

Prošle godine je Igor Duljaj u saradnji sa Darijom Srnom iz Šahtjora donekle uspevao da popravi očajnu transfer politiku Partizana u poslednjih par godina, pa je tako pronađen Mateuš Saldanja koji je prošle godine bio najbolji strelac ekipe i do povrede koja ga je zadesila na proleće redovno je postizao golove i nisu mu se dešavale situacije kao sinoć kada ni iz tri-četiri odlične pozicije ne uspeva da savlada protivničkog golmana.

Da budemo pošteni, imao je Kralj i jedan odličan pogotak, a to je dovođenje golmana Aleksandra Jovanovića koji je uz Saldanju i Belića u prvom delu prošle sezone predvodio crno-bele do jesenje titule. Očigledno, kao bivši vrhunski golman, Kralj ume da ''namiriše'' kvalitetnog čuvara mreže, ali mu ovo ostalo baš i ne polazi od ruke.

Šta tek reći o potezima u još uvek aktuelnom prelaznom roku? Rezultati u Evropi najbolje govore šta se uradilo po tom pitanju i Partizan je na pragu da postane jedini klub u Evropi koji je ispao iz sva tri evropska takmičenja u razmaku od samo mesec dana.

Do sada su dovedena ukupno devetorica novajlija - Zubairu, Grimaldo, Mujakić, Jurčević, Đorđe Jovanović, Lazarević, Đurđević, Arijaga i Kovač. Da li je neko od njih ostavio na vas neki snažan utisak i da za njega sa sigurnošću možete reči da je pravo pojačanje? Ne verujem. Partizan je počeo da se zadovooljava čak i superligaškim prosekom po pitanju pojačanja, pa i ne čudi što ovako prolazi u Evropi.

Nagomilan je ogroman broj igrača sličnog kvaliteta, čak 30 u ovom trenutku, plus trojica golmana, a već se najavljuje i dolazak Romanića iz Železničara, sa kojim je prošle sezone igrao u plej-autu... Nije ni to najdrastičniji primer - Zubairua smo doskora gledali na terenima PLS, a sad je starter u evropskim utakmicama za Partizan. 

Naravno, nisu ti momci krivi, na njima je da se bore i izbore za svoje mesto, da napreduju. Evo, Belić im je primer, iz ''Čuke'' je došao u Partizan i za kratko vreme osvojio srca 'grobara', ali očigledno da oni koji biraju pojačanja za Partizan više nemaju jasnu strategiju šta hoće i ne umeju da izaberu prava pojačanja u pravom trenutku.

Jer, šta Partizanu vredi što će Grimaldo da bude ''pravi u decembru'', ako drugu sezonu uzastopno ispadne iz Evrope u ''sezoni kupanja''. A ljudi iz uprave sve to mirno posmatraju iz renovirane lože na JNA. Oni su tek posebna priča, odavno ispričana, ali koja traje, li traje...