Partizan iz stručnog ugla - Željkova čarolija za Barsu?

Ima li karata za narednu tekmu, na koga u Top 8, kako do petog mesta, koliko koštaju karte za F4 u Kaunasu, ima li Wizz Air iz Budimpešte, koliko treba kolima do te Litvanije i gde može da se stane usput? To su samo neka od pitanja koja more navijače Partizana u ovome trenutku. 

Država od sedam miliona selektora/trenera je u potpunosti prestala da se bavi terenom i samo uživa u majstorstvu igrača i stručnog štaba terenima širom Evrope. Sredinom decembra nakon serije poraza, “selektori”( lagao bih ako bih rekao da autor ovog teksta nije bio jedan od njih) nikada nisu bili glasniji. Čuli su se razni komentari, poput treba nam više domaćih igrača, kako manekeni neće da igraju odbranu, Panter je precenjen igrač, negde u bradu i Željka je pregazilo vreme. 

Samo četri meseca kasnije komentara više nema, niko više ne sumnja ni u jednu odluku i publika je morala da prizna, da ipak gospodin sa devet titula prvaka Evrope zna nešto što više nego ostali. Ekipa izgleda savršeno, napadački podsećaju na NBA ekipu, defanzivno su se prilagodili čestim preuzimanjima, uloge su savršeno podeljene, a forma u uzlaznoj putanji. 

Ipak, nema vremena za duboke analize onoga što je bilo, pobeda protiv Olimpije je prošlost, a Olimpijakosa se više niko ni ne seća. Naredni meč biće treći u samo šest dana i postavlja se pitanje koliko Partizan može da se pripremi za Barselonu. Jedan, eventualno jedan i po trening imaće Željko i pomoćnici da svoje ideje prenesu igračima. U ovom trenutku dolazimo do automatizama u igri i šta je to što crno-beli mogu da prikažu bez obzira na protivnika, napadački i defanzivno. 

Spoljna linija i kreacija sa svih pozicija 

Uz svo poštovanje Lesoru i Ledeju, spoljna linija je ipak ta koja donosi prevagu. Kreacija iz igre 1 na 1 ili piknrola svojstvena je svim igračima na spoljnim pozicijama, pogotovo kada vidimo Nanelija na poziciji niskog krila. To im donosi visok nivo nepredvidljivosti, gde protivnička odbrana mora da se prilagođava od napada do napada. 

Dodatnu dimenziju igra dobija pomalo zaboravljeni šut sa poludistance koji Partizan pogađa u velikom procentu. Prednjače Panter, Naneli i Madar i sve presutniji Egzum i teraju odbrane najboljih ekipa da svoje visoke igrače sve vreme izvlače iz reketa. 

Sve češće spominjani Egzum pored neverovatne eksplozivnosti, igre u tranziciji, od ove godine je svom arsenalu pridodao i igru leđima koju je Željko oduvek forsirao sa spoljnim igračima poput Dijamantidisa u PAO. Sigurno je da ćei Satoranski, a pogotovo Laprovitola imati mnogo problema da ga zadrže. 

Da ne uskratimo doprinos visokih igrača, jedna od sada već standardnih postavki Partizana, jeste pik-n-pop igra sa Zekom Ledejem. Veoma opasan i kroz šut, prodor igru, a u poslednje vreme i kroz pas gde svoju stečenu prednost prenosi na saigrače i njima stvara “close out” situacije.

Odbrana je bila najčešća tema cele sezone, ali izgleda kao da su je zategli u pravom momentu. Usmeravanje igrača u sredini je nešto što se jako retko viđa u košarci i očigledno da je bilo potrebno vremena, pogotovo igračima na strani pomoći da razumeju na koje načine rešavaju određene situacije. Svakako to je nešto što nije standardno u modernoj košarci. Koliko je teško igrati na taj način pričao je čak i Mesina koji nikada nije uspeo da uspostavi takvu odbranu.

Ipak, ono što izdvaja Partizan, jesu česta preuzimanja u pik igri, bez obzira da li je sa pozicije četiri ili pet. Tu odličan posao rade Lesor i Smajlagić koji svojim fizikalijama veoma uspešno uspevaju da isprate protivničke bekove, ček i bez prevelike pomoći saigrača. 

Veći problem stvaran je na niskom postu, jer je veliki broj ekipa počeo da uvlači Pantera u preuzimanje, gde bek ima daleko više problema sa odbranom nego Egzum, pa čak i Avramović i Madar. Ipak Veseli, Sanli i Tobi nisu prevelika opasnost sa niskog posta i poprilično zavise od pik igre što može biti olakšavajuća okolnost. Sa druge strane sa pozicije četiri, Mirotić je neko ko i direktnim čuvarima pravi puno problema, a kamoli bekovima koji preuzimaju, te ne bi bilo čudno da vidimo često smanjivanje mis-meč situacija sa strane pomoći pogotovo sa Nanelijem i Papapetruom. 

Sve gore napisano je nešto što ćemo večeras gledati na parketu Arene, svakako da će Partizan imati oružija da napadne Barselonu. Automatizmi i principi u igri biće veoma značajni, ali ko zna možda Željko uspe da izvuče još jedno remek delo i za samo jedan trening odradi celu pripremu utakmice, kao protiv Olimpijakosa. 

Nakon svega viđenog u sezoni, možda ne bi trebalo ni da sumnjamo da najbolji trener Evrope ima nekog keca u rukavu.