Partizan kao Ofelija...

Partizan je odigrao još jednom nepredvidivo. 

Sve je išlo po planu, prvo poluvreme kakvo se poželeti može, ako gledamo igru crno-belih, Željko je svojim odlukama direktno uticao na čak 9 ofanzivnih skokova Partizana u prvih 20 minuta, ali je Bajern trojkama, neke od njih su bile i preko ruke, držao priključak. 

Nije taj sjajan šut (u jednom trenutku 7 od 11 za tri poena) omeo Željkove pulene, Partizan je igrao i dalje odličnu odbranu, ma sve je išlo kako i treba u onim najbitnijim utakmicama. 

I kada su Vanja i Braun pogodili one trojke na startu treće četvrtine, i kada je Tajrik zakucao za +7 na 12 minuta do kraja, izgledalo je kao da ekipa Partizana ide ka pobedi. 

Znate li za Ofelijinu priču iz Hamleta?

Ofelija je poslušna devojka, sluša savete porodice i svoga oca, sve je uređeno i ima perspektivu, nekako se činilo da njena priča ide u najboljem mogućem smeru. 

Ipak, dešava se preokret, potpuno ludilo jer njena ljubav ubija njenog oca, Ofelija gubi razum zbog svoje naivnosti, na kraju se sve završava tragično, davljenjem u reci. 

Partizan je takođe večeras bio naivan, izgubio je razum kada je sve krenulo niz vodu, ishitreni šutevi, pa čak i oni otvoreni su tim Željka Obradovića odveli do poraza. Jer, kada voda uđe u uši, i kada ne ide kako treba, ovaj tim Partizana ne ume da preokrene stvar jer je, kao i Ofelija, mekan, izgubljen, nežan, nesiguran, bez samopouzdanja...

Poređenje sa Ofelijom neka ostane samo na ovoj utakmici, što se tiče Evrolige i čitave sezone, nije sve otišlo niz vodu, na Željku Obradoviću je da to igračima i objasni.