Plavi mesec - Ili kako će se Siti ponovo izvući...

Svaki loptački sojuz ima pripremljen plan za guranje kake pod skupocene "persijance" u tihoj raskoši fudbalskih kuća. Činovnici su naučeni da skreću pažnju sa sopstvenih sranja mačevanjem sa senkama, kao kod Šekpira. Te sene su fudbalski klubovi, tragično korumpirani i spremni na sve kada se navuku na uspeh.

Popularno je mrzeti Mančester Siti.

U Engleskoj pogotovo, jer je nacija prešla put od tople emocije za najsimpatičnijeg gubitnika kakav su bili "Građani" do užasavanja nad parama nabildovanim čudovištem u šta se ovaj klub pretvorio.

Premijer Liga je i sama karikatura, nagojeni naslednik sjajne ideje i preduzetničkog duha engleskog fudbala iz devedesetih. I ona se najela novca koji se ponekad teško vari, ali ko će misliti o želudačnoj kiselini dok mljackate najukusnije stvari sa trpeze.

Zato je upiranje prstom u sopstveni obris pod plavim mesecom Mančestera vredan prezira. U tom udruženju nepristojno i manje nepristojno bogatih primljeni su naposletku i gori od petro barona iz Emirata. Siti nikada u novijoj istoriji nije bio baš porodična srebrnina. Na tom grbu je umesto patine bila ruka recimo Taksina Šinavatre, crnogorskog državljanina optuženog za zločine protiv čovečnosti. Kada je bivši policajac, pa premijer Tajlanda u pitanju, kod njega se korupcija pominje uzgred, kao prekršaj, kao nekakvo prodavanje Marlbora bez akcize.

Poenta je da u toj hajdučkoj družini, u savezu ogrezlih u svakojakim nevaljalstvima optužba da je neko previše loš zvuči komično.

Da li je Siti kriv?

Svakako, njima nisu prsti, nego laktovi u tegli sa džemom. Postoji priča da je kod one prve kazne, par desetina miliona i smešno ograničavanje broja registovanih fudbalera u Ligi šampiona, bila dovoljna pretnja vlasnika da se UEFA povuče. Kroz redove je navodno provučeno da će Siti na sudovima, ako bude izbačen iz Lige šampiona blokirati fudbal. 

Bogati retko plaču i često se izvuku, nema samo fudbal pravo na eksluzivitet u izmicanju pravdi zloupotrebom prava. Šeici su pristali da budu surovo kažnjeni, oduzimanjem dve kugle sladoleda iz poslastičarnice i sve se završilo pomirljivim stavom činovnika iz Niona.

Jasno, ovo je uverilo klub da je nedodirljiv i znate šta, likovi su bili u pravu. Drugi pokušaj nejakih Uroša iz Niona je osujećen na arbitraži u Lozani, pa je valjda Nion naučio lekciju, "ne talasaj i ne diži buku u pećini sa blagom".

Ovo što sada PL radi, istražuje deset godina nepočinstava jednog fudbalskog kluba je drugi talas pokušaja da se neutrališe miris one kake sa početka teksta. Stigli su i Saudijci za sto, priča se da će na aukciju i dva najdragocenija eksponata u galeriji za trošenje novca, Junajted i Liverpul.

Da, Siti je, onaj nesrećni portugalski haker je to već obznanio svetu preko Špigela, lažirao prihode, državne agencije Emirata predstavljao kao sponzore, isplaćivao trenere kao u pečenjarama Srpske lige grupa Zapad. Plaćali su  odštete smenjenim menadžerima nekako zaboravivši da to ubeleže u notes, sklanjali članove stručnih štabova po avionskoj kompaniji, proglašavali ih za prevodioce, prodavce robe i usluga u sestrinskim firmama...

Neki od tih mejlova su završili izvan virtualnih kanti pred očima nepoželjnih svedoka. To što i drugi rade isto naravno, po pravu, ne abolira Siti, oni su uhvaćeni.

Ali, ako nije mogla UEFA, PL neće ni pomisliti da rizikuje. Priče o izbacivanju iz lige su smehotresne, to nije Italija. Prvo, u Engleskoj će izbeći da titule odlučuju u zatvorenim prostorijama, čitaj van terena. Siti ne može da završi sa bodovnom kaznom, eventualno može da krene sa minusom u novu sezonu, ali teško da će se to desiti. Godinama je liga prikupljala dokumentaciju boreći se sa opstrukcijama umešanih iz kluba, možete da zamislite kakav će galimatijas nastati kad Abu Dabi uključi advokatsku tešku artiljeriju. Sve će postati zamorno, vreme relativizuje stvari, otupi oštricu rešenosti da se nametne neka vrsta pravde.

Sitiju u Evropi ne može biti suđeno za zloćin za koji je oslobođen, deset engleskih godina je zarez na lenjiru istorije, ali nova vojska konzumenata stasala je na Sitijevim uspesima. Prilično bi opasno bilo ostaviti ih praznih rafova, bez omiljenog artikla. 

Zato da ne fantaziramo, Siti će se izvući, možda ih prijateljski povuku za uho, nateraju na Magna Karti Premijer lige da se zakunu da će od ponedeljka biti pošteni, možda i plate koje zrnce peska, barel nafte, nije problem.

To da će ih sabraća u napred pomenutom nevaljalstvu tužiti retroaktivno, recimo Totenhem za sva ona peta mesta i igranja četvrtkom u LE ili možda Liverpul za ono Džerardovo klizanje koje je odnelo titulu, pa ni to nije verovatno. Ni Šefild Junajted nije uspeo da izbaci Vest Hem iz lige svojevremeno zbog golova Teveza kojim su "Čekićari" izborili opstanak. Sećate se da je Argentinac tamo pre 15-tak godina angažovan van svih pravila, ne iz nekog kluba već direktno od onog mutnog agenta Jorabčijana. Na kraju, "Sečivima" iz Šefilda je data odšteta od 20 miliona, posavetovani su prijateljski da ne dižu galamu i završili u Čempionšipu. Dakle, neko može da dobije novac, ali za Siti su pare najmanji problem.

U onom "Blue Moon" što se razleže vazda polupraznim "Etihadom" plavi mesec se pretvara u zlato na kraju balade i nesrećni ljubavnik više nije sam. 

Tako niti je Siti sam u kršenju pravila, ali ni bez saveznika ni u ovakvim bitkama. Jer i ostali dobro znaju, ako padne ta tvrđava, neko će pomisliti da je red na ostale. 

To se prosto ne sme dozvoliti...