Po čemu ćete vi pamtiti ovu Arsenalovu titulu iz "porođajne sale"?

Arsenal je šampion Engleske posle 22 godine. 

I možemo da diskutujemo o tome da li je lepa ili ružna, ali ne i da li je zaslužena ili nezaslužena. Jednostavno, Arsenal je bio najkonstantniji tim, imali su i doduše najjači roster, najbolju ekipu u odnosu na konkurenciju i pravo je čudo da je trka i ovoliko dugo trajala.

No, kada se sve sabere i oduzme, titula se piše i to kroz brojke, potpuno zasluženo. Arsenal je od početka bio lider na tabeli, osim u onom kratkom periodu nakon poraza od Sitija, kada im je to prvo mesto "visilo".

Ali, novi kiks Pepa Gvardiola protiv Evertona, otvorio je opet Arsenalu autoput ka toliko željenoj tituli.

Arsenal je možda pobedio jedva i Vest Hem, potom i sinoć Barnli, kao i ranije mnoge takve "male" rivale, ali je poređenja radi, Siti protiv takvih prosipao bodove. I to je donelo tu potrebnu razliku. Setite se samo Sitijevih kikseva sa Vest Hemom, Notingem Forestom, Totenhemom, taj pomenuti protiv Evertona, kako im je Enco Fernandez ukrao pobedu u nadoknadi.

Jednostavno, Pepov tim je prvi put u ovoj zlatnoj eri bio prilično nestabilan i nekonstantan. A to je upravo bio - Arsenal. I stabilan i konstantan. Dao bi gol nekako, ali rivali im ne bi mogli - nikako. 

Da se vratimo na pitanje iz naslova, po čemu još pamtimo ovu titulu?

Moramo da pomenemo i taj ne baš podatak za pohvalu, koji će raspiriti debatu, da Arsenal nije dobio nijedan crveni karton, da protiv njega nije sviran nijedan penal, a nije da nije bilo takvih situacija. Najsvežiji je upravo ovaj pomenuti meč sa Barnlijem i gaženje Kaja Haverca. Mnogi će reći da je i Vest Hem mogao da dobije penal kada mu je već poništen gol nad Davidom Rajom. 

I kada smo kod Raje, glas autora ovog teksta ide na njegovo ime kada je u pitanju Arsenalov igrač sezone. 

Za kraj, moram da napomenem da je Arteta stvorio čudovište od tima, da mu igrači veruju i da se to najviše videlo posle onih poraza u finalu Liga kupa od Sitija i potom u FA kupu od Sautemptona. Bio je Arsenal na konopcima kao i neretko kroz svoju istoriju u aprilu mesecu, ali je to prokletstvo prebrodio Mikel Arteta. 

I zaista, o stilu igre možemo da diskutujemo, većinski ćemo se složiti da je bio negledljiv, ružan, nedostojan takvih imena igrača na terenu, na kraju krajeva i toliko skupocenih, ali kada se sve sabere, niko ne može da kaže da je ova titula nezaslužena. 

Možda Arsenal nije bio najbolji, ali je sigurno bio najmanje loš u konkurenciji koja je ove godine bila veoma, veoma "jaka" ako uzmemo u obzir koliko je pao Pepov Siti, koliko je koraka unazad napravio šampionski Slotov Liverpul i koliko je Junajted proćerdao vremena sa Rubenom Amorimom.

Ali, ni sve to, ne može da umanji sreću navijača Arsenala na ovoj zasluženoj tituli, jer reći će sigurno i oni sami koliko je samo sličnih i ružnih osvojio i veliki Ser Aleks (setite se samo one poslednje), te da je na kraju, kada nešto čekaš 22 godine, potpuno je nebitno kako, već da si ikako dočekao. 

Mikel Arteta je uspeo. "Porodio" je ovu titulu i treba mu čestita na prvencu. Ja sam prilično siguran da njegova dominacija tek počinje, sada kada se "otčepilo"....