Povratak Srđana Mijailovića među "orlove" posle 12 godina i zašto to nije dobro za Srbiju?

Pre samo godinu dana verovatno niko ni slutio nije da ćemo samo tri meseca pred Evropsko prvenstvo u Nemačkoj u dresu reprezentacije Srbije kao startera gledati Srđana Mijailovića.

Kada se 2011. godine tada golobradi dečak pojavio na "Marakani" i zadužio dres prvog tima Crvene zvezde u njemu je tadašnji trener Robert Prosinečki prepoznao ogroman potencijal i od njega za kratko vreme stvorio reprezentativca Srbije.

Mijailović je debitovao u dresu "orlova" sa 19 godina, 31. maja 2012. godine u prijateljskoj utakmici protiv Francuske, a šansu mu je ukazao tadašnji selektor Siniša Mihajlović.

Bio je Mijailović deo nacionalnog tima u prve četiri utakmice kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2014. godine, a onda ga više nije bilo sve do 21. marta 2024. godine kada je ponovo kao fudbaler Crvene zvezde zadnji vezni, a u ovoj sezoni i desni bek, zaigrao za Srbiju.

U tih 12 godina nije Mijailović imao baš blistavu karijeru. Posle Zvezde otišao je u turski Kajzerispor 2013. godine gde mu je opet Prosinčeki bio jedan od trenera, 2017. prešao je u rusku Samaru, iz nje se vratio u Srbiju i postao igrač Čukaričkog 2020, da bi od septembra 2022. godine ponovo zadužio crveno-beli dres.

Povećanjem ulaganja u tim, nakon dolazaka brojnih internacionalaca sa zavidnim fudbalskim pedigreom malo ko je sada već 30-godišnjem Mijailoviću predviđao značajnu ulogu u Zvezdi, ali ove sezone šampion Srbije prosto bez njega ne može.

Odigrao je neumorni i poslovično borbeni momak iz Požege 28 utakmica u ovoj sezoni, kao zadnji vezni što mu je kroz karijeru bila primarna uloga, ali i na mestu desnog beka.

Da se razumemo nisu to bile perfektne partije, daleko od toga, ali je Mijailović kod Baraka Bahara i od starta prolećne polusezone pod vođstvom Vladana Milojevića pokazao da se radi o igraču na koga se možete osloniti, uprkos limitima u igri i greškama sa vremena na vreme, poput one za izjednačujući gol Partizana na "večitom derbiju".

Prepoznao je i selektor Srbije Dragan Stojković Piksi da je Mijailović univerzalac kakav mu je trenutno potreban i vratio ga u nacionalni tim posle 12 godina.

Nije to bilo blistavo ni u prijateljskim utakmicama protiv Rusije i Kipra. Pokazao je Mijailović nedostatak školovanja na desnom beku kod trećeg gola Rusa, kada je ostavio samog igrača na svojoj strani terena, dok protiv Kiprana nije uspeo da "razgradi" igru slabašnog rivala, ali daleko od toga da su mu saigrači u tome pomagali, posebno u drugom poluvremenu.

I dok Mijailović potpuno zasluženo proživljava verovatno najbolje dane u karijeri, njegov poziv i nastupi za reprezentaciju Srbije ukazuju da stvari nisu dobre za naš fudbal.

Potvrdio je selektor Stojković pozivom Zvezdinog fudbalera da Srbija ima ogromne probleme kako na desnom beku tako i u "srcu" veznog reda.

U nedostatku povređenog Koste Nedeljkovića, koji još nije ni debitovao za reprezentaciju, opcija kraj desne aut linije postao je igrač koji do ovog leta nikada nije ni igrao na toj poziciji što dovoljno govori koliki je "krater" na tom delu terena i to ni najmanje nije Mijailovićeva krivica.

On se mnogo bolje snalazi kao defanzivni vezni što je i igrao protiv Kiprana, a njegov start na ovoj utakmici nedaleko pre Evropskog prvenstva, opet ukazuje da smo i tu "tanki". Tako je odjednom, posle 12 godina, "zaboravljeni" veznjak postao opcija ispred do skora mladih uzdanica nacije Marka Grujića, Nemanja Maksimovića i Uroša Račića, čije vreme, umesto da dođe, prolazi. "Mićkovo" se vratilo.