Ranko obećao, Ranko i ispunjava, neka Novi Sad počne da se navikava na ovakvu Vošu

Ranko Popović je došao na klupu Vojvodine u veoma teškom trenutku, nakon serije poraza na startu sezone i eliminacije iz Evrope. 

Po dolasku na "Karađorđe" nije mogao da obeća rezultate, ali je od prvog dana, pa evo nakon skoro pa tačno 100 dana na klupi, uporno ponavljao - "Vojvodina mora da ima mentalitet da u svakom trenutku igra na pobedu i da svojim partijama natera navijače da budu uz nju i da se vrate na tribine".

Ranko je zasukao rukave i svaku reprezentativnu pauzu iskoristio je da unapredi Vojvodinu, pre svega, da ubrza njenu igru. Prvu pauzu iskoristio je za mini pripreme, jer je stigao 10. avgusta i praktično nije imao priliku ni da upozna svoje igrače. 

Na drugu oktobarsku otišao je veoma ljut, nakon razočaravajuće partije u Novom Pazaru i utiskom sa tog gostovanja, očigledno je dodao još nešto iz svog trenerskog arsenala. Voša je dve nedelje pauze u oktobru iskoristila da dodatno uigra taktiku, ubrza svoju igru, u oba smera, a posebno u ofanzivnom delu igre.

"Imali smo dve nedelje da se posvetimo radu i mogu da kažem da bih bio presrećan ako budemo svi videli deo onoga što su momci radili na treninzima ove nedelje. Sa velikim zadovoljstvom to mogu da vam prenesem, a mi ćemo se potruditi da u nedelju to vidi ceo stadion. Igra, odnos, zalaganje, sve je dijametralno suprotno od drugog poluvremena u Novom Pazaru. S nestrpljenjem očekujem da vidim da li će ekipa ponoviti sve to u nedelju na utakmici. Ove nedelje je stvarno bilo to. Ja sam optimista, ali sam i realista, nisam euforičan, ali je bilo milina gledati kako su radili. Igrači su shvatili neke stvari, ali to sve treba da prebacimo i na teren, na utakmicama", rekao je Popović uoči meča sa Radnikom nakon prethodne pauze. 

Epilog? 

Do tada najbolja odbrana lige primila je dva gola u prvih 10 minuta i sa "Karađorđa" otišla sa tri komada u mreži. Usledio je derbi sa Čukaričkim za kojim ostaje žal što Voša nije uspela da sačuva prednost od dva gola. Još veći žal ostaje za narednom utakmicom sa Železničarom koja je takođe završena 2:2, a komotno je umesto 2:2, moglo da bude 3:0 ili 4:0 u prvom poluvremenu. Novi Sad je u Kupu Srbije primio još dva gola u teškoj utakmici, a onda je usledila i pobeda jeseni, a možda i najveća u poslednjih nekoliko godina - u Bačkoj Topoli. Evropski TSC je pao nakon preokreta, iako je Carević poklonio domaćima prednost. 

Već je poznato na ovim stranicama, ali nije zgoreg ponoviti da je Voša poslednji put na gostovanjima pobedila krajem februara, kada je na debiju Radoslava Bataka pobedila Radnički na "Čairu". Od tada je trajao crni niz, a Voša je ove sezone, do Bačke Topole bila najgori gost u Super ligi sa samo tri osvojena boda.

Između ostalog, i zbog toga pobeda nad TSC-om ima posebnu težinu. 

Kada se podvuče crta, Voša je od prethodne pauze i Rankovih novih "mini priprema" na pet utakmica dala 11 golova, a od toga čak osam u prvom poluvremenu. Oni koji malo duže pamte Vošu, a posebno u protekle dve sezone, onda znaju da su ti "ulazi" u utakmicu uvek bili rak rana i da je "stara dama" uvek morala da ide iz "minusa" i da posle juri rezultat na sve moguće načine.

Ovakva Vojvodina konačno počinje da pokazuje karakter i znatno odlučniji mentalitet, a to je trenerski pečat. Ono što Voši jako dugo nedostaje. 

Ako malo premotamo film unazad, Slavoljub Đorđević, Dragan Radojičić, Milan Rastavac i Radoslav Batak nisu uspeli da izvuku ovo što sada uspeva Ranko Popović. I to je jednostavno tako. 

Vidi se ideja, vidi se brzina u igri, mehanizmi koji kada postanu šabloni, a ekipa bude imala kvalitet da ih ponavlja tokom 90 minuta iz nedelje u nedelju, četvrto mesto neće biti kao titula, već će Voša biti konačno kandidat za titulu. 

Ostaje da vidimo šta će Ranko Popović smisliti tokom ove dve nedelje, jer nakon ove pauze, sledi ono najteže - derbiji sa Crvenom zvezdom u Novom Sadu i sa Partizanom u Beogradu. 

Ako Voša ponovi prvo poluvreme protiv Železničara ili Čukaričkog i pokaže karakter da može da pobedi i kada "pati" kao u Bačkoj Topoli, navijači Vojvodine bi uskoro mogli da se navikavaju da neki potpuno drugačiji tim. 

Ali, ne smemo zaboraviti da je Ranko Popović ovo uradio za 100 dana na klupi, a da su mentalitet i karakter ekipe oni psihološki segmenti u fudbalu za koje je najviše potrebno vreme. 

Izgleda da "Karađorđe" konačno ima čoveka koji je zavredio da ga dobije i obećao da će uzvratiti na pravi način.