Real i Ćabi Alonso - Princip ne vredi kad ne pobeđuješ...

Ćabi Alonso je znao gde dolazi. 

I sam je bio deo Perezovog ansambla u drugoj postavci "Galaktikosa" pre petnaestak godina. Taj je rimejk, gledano sa istorijske distance, bio mnogo bolji od originala, izvikane skupe predstave koja je često umela da razočara publiku. 

Razlika, po meni, je bila u vođama. Iako je samo jedan kralj, Florentino Perez, a svi ostali su pešaci (definicija Serhija Ramosa), prvo izdanje, ono sa Zidanom, Ronaldom, Beksom, Figom nije imalo lidera, niti ideju oko koje bi se okupili. Ponešto je drugačije bilo kada je Ćabi kao jedan od čuvene šestorke stigao u leto 2009. doduše kao prateći vokal za Kristijana, Kaku, Benzemu.

Ta postava je preživela Murinjove ludorije, najbolju Barsu u istoriji,  podelu na špansku i portugalsku interesnu zonu i posle nekoliko godina našla način da pobeđuje. Ali, Ćabi je već otišao za Pepom u Bavarsku. Nije tajna, njemu u svlačionici Reala nikada nije bilo posebno prijatno, privatno je bio šokiran stalnim merenjem dužine jezika i svega ostalog. U tom haosu sudarajućih ega, ipak je bilo nekog reda, jer su Ramos i Kasiljas uspevali da ubede Ronalda da njegova sopstvena sreća nije suprotstavljena timu. To je bila osnova, detant u svlačionici je radio kao i u svemu drugom jer su obe strane imale mnogo, ali ne sve. 

Šta je Baskijac zatekao 12 godina posle povratka?

Njegova uloga je drugačija ali i ljudi su različiti. Ovo "ljudi" uzmite uslovno, većina svlačionice su besna dečurlija koja se sve dobila odmah, ostatak se svodi na teoriju o odbačenim igračkama. Kada dirnete u taj osinjak blistavih, napuštenih stvari i istih takvih igrača, a Ćabi je to učinio, nemojte se čuditi vrištanju i ostalim oblicima infantilnog ponašanja. 

Stav trenera da svega, sem sujete, mora da bude više šokirao je fudbalere. 

Moraš više da radiš, više da trčiš, više da doprinosiš, ali manje ćemo te tapšati po ramenu. Iz ugla većine to zvuči kao skrivena kamera, ali opet, po Alonsu to je jedini način. Potpun raskid sa ležernim Anćelotijem, čovekom svlačionice, dobronamernim savetnikom, i cool ćaletom kako god hoćete. Novi trener nije ni stariji brat, ni roditelj, već strogi učitelj. Iz Valdebebesa su odstranjeni svi savetnici, menadžeri, svite prijatelja koje se vuku za Vinijem, Mbapeom, Belingemom i ostalima. Kako je to uticalo na recimo Vinisijusa Žuniora koji oko sebe ima 25 ljudi, bilo zaposlenih, bilo grebatora o slavu, pa, deo toga videli smo i na "El Klasiku".

Oko Reala većina smatra da je problem van terena. Jednostavno, ovi igrači su pobeđivali na svoj način sa Anćelotijem, bez služenja celodnevnih kazni u vidu sastanaka, iza ograde trening centra. I teško će progutati nova pravila u igri u kojoj su ipak daleko najvažniji akteri.

Izvori iz kluba tvrde da se na Ćabijev način ne može, da je nemoguće sa Mbapeom, Belingemom i Vinijem koji nikada nisu umorni od tapšanja po ramenu i ulagivanja. Prosto, što kaže čika Cile iz "Kengura", možda oni nisu takvi, ali život je takav. Ma koliko to čudno zvučalo, oni su liga više u odnosu na trenera.

Baskijcu se zamera sve, distanca u odnosu na tim, prepotentnost i nesposobnost da se prilagodi.

"On se ponaša kao Gvardiola, ali samo je Ćabi Alonso", priča se u svlačionici kluba. Brazilski klan predvodi pobunu, Belingem i Mbape su svetovi za sebe, ali ne orbitiraju ka treneru, sebe posmatraju kao Sunce u Realovom univerzumu.  Kada Rodrigov otac kome je idol naravno Nejmarov otac (kao i svim fudbalskim "tatama") pozove da pita zbog čega njegov sin ne igra, niko se više ne javlja. Anćeloti je do pred kraj imao naviku da objašnjava pomenutom Eriku Batisti razloge, ili neko će reći da se opravdava za svoje izbore. To se neće desiti sada kada je Ćabi na klupi.

Njegova poruka Perezu je bila jasna, igrači postoje da bi tim pobeđivao i sreća tima će uvek biti starija od raspoloženja i utisaka pojedinca. Predsednik je to prihvatio dobro, jer Florentino Perez, nije ni to tajna je zamerao bivšim trenerima da igrači ne rade naporno, da se previše oslanjaju na talenat. Ima u tome istine, nije u pitanju samo Anćeloti, već i Zidan, ali obojica su pobeđivala. I ma kako Perez želeo da se stvari promene, njemu je od principa važnije pobeđivanje. I zarada, dakako, predsednik Reala nije čovek fudbala, ma kako voleo da ga tako posmatraju, već politike. Na kraju krajeva biti predsednik Reala je politička funkcija, najmanje je tu fudbala.

Kažu da je Perez smekšao i kao primer navode to što se odrekao zarade od marketinških prava kako bi privoleo Mbapea da odabere Real. Možda Kilijan to nije imao na umu, ali za te stvari tu je gvozdena mama Fajza. Zauzvrat se Francuz odustao od ogromne plate koja bi bila disparitet i virus u svlačionici. Ali, on i dalje zarađuje više od Vinija Žuniora, pa je jasno zbog čega ovaj neće potpisati ugovor pod Perezovim uslovima. Brazilac sada navodi i Ćabija Alonsa kao glavnu prepreku ostanku u Madridu (ima ugovor još godinu i po), ali tu na Pereza ne može da računa. Florentino je brutalan kada treba preseći, mnogo značajniji ljudi od Vinija nisu mogli da ga ucenjuju.

Posle poraza od Selte i serije remija na strani očigledno je da tim tumara u lavirintu nezadovoljstva pojedinca i nesposobnosti trenera da se menja. Svi koji poznaju Ćabija kažu da je tvrdoglav kao mazga i da je sa te strane tipičan predstavnik svog severa. Asturija, Kantabrija, Baskija, Navara su odolele arapskom osvajaču zahvaljujući, između ostalog tom psihološkom sklopu tamošnjih ljudi (njima pripada i "Lućo" Enrike). Ali, kod pomenutih plemena postoji svest da kada je hladno, pas i mačka spavaju zajedno. Što će reći, Baski mogu da se posvađaju u kafani (stvarno je tako) oko milion tema, ali, kada je baš bitno zajedništvo se podrazumeva.

A Realu je bitno, najbitnije. I Ćabi Alonso ne može da računa na poklič i zbijanje redova. Jer ne vodi vojsku voljnih, već smorene plaćenike u kome svako misli da zaslužuje veći čin i krupniji plen.  

Nije nov problem za Real, samo novi su ljudi i bojim se, previše je razlika da bi bilo makar gledljivo...